Delo

ИСТОРИСКИ ЕДЕМЕНТП 71 А сад ћемо узети један само примерак, како се живот јавл>ао у тим разним срединама, и за то одабирамо кратак спомен онога што је бивало на црквеном пол>у. Ту је рекосмо царовала латинштина римско-католичка. Али ни Словенство није са свим нолагало оружје. На пр. ни сама забрана словенске црквене службе није се потпуно вршила. За тим. чињено је народном духу у другим питањима црквенога живота много уступака. На словенском језику пониче читава литература хришћанско-католичка, која имаше књига литургиских, чисто богословских, хришћанско-поучних, легенада па чак апокриФа и белетрије. Ну то сеоском Словенству није било довољно. Оно беше жељно још већега. То се потврдило, кад у почетку XII века жички архијепископ Сава Немањић подиже у српском делу Далмације две јепископије српско-православне, једну, зетску, у садашњем которском, а другу, хумску, у дубровачком котару. Све сеоско становништво, где је само смело од политичке силе. на целом простору од Цетине до крајњега југа пригрли вољно и оберучке православље. Том покрету није било никаких других основних разлога до то што се са православљем Савиним добивала словенско-народна црква, те се ради ње остављала латинска. На хрватском земљишту, онако прожетом туђинским утецајима, оста римско католиштво по старом, те је латинска црква чинила хрватском народном животу само већ поменуте уступке. Исто тако беше и у градовима далматинским на српском приморју. Ту управо Котор и Дубровник осташе стални противници православљу, и у том је погледу врло значајна црквена политика та два града, чија се самосталност, мање код Котора а више код Дубровника, кретала од обичне општинске самоуправе до праве републиканске суверености Том су политиком дубровачка и которска властела постала правим заточницима католичанства у српском народу. Они су на својој политичкој територији не само чували католиштво него је на њој Дубровник с једне стране у масама католичио православне а с друге уништавао у клици и саме појаве православља. У жупама око града, које је добивао од српских владалаца, укидао је православље не обзирући се ни на саме уговоре које је склапао