Delo

НСТОРИСКИ ЕЛЕМЕНТИ

79 доволЈан а Доситије тек почињаше састављати «Бунвицу” баш овом истом „љубимом далматинском” свету. ТТТто се српско и хрватско — „словенско” — дете почело одрођавати на домаћем огњишту, у друштву и школама свога завичаја, наставило би се и довршило по вишим школама у Италији. Ту им се коначно на душу прицепљиваху талијански обичаји и навике, талијански идеали, њихови појмови и душа. Главом и срцем они престајаху бити Срби или Хрвати. Услед тога убаво дрво нашега приморскога песништва свену и осуши се. Место њега јављају се све слабија подражавања талијанским великанима. Најодличнији умови наши раде на пољу науке талијанске као синови талијанскога народа. Сав вишп духовни живот далматински живи као део великога талијанскога културнога развића! Па се го спушташе у прост народ све ниже, све дубље. Народни се језик истисну из јавности, стаде се повлачитн у домаће затишје. Па и отуд се народни дух изгоњаше. Породице се и спољашношћу, обликом презимена, одрицаху свога порекла. Српски или хрватски гласови и наставци у њима догоне се тада на талијанске. Све оно у друштву што се отима за боље и угодније, иђаше тим правцем. Тако беше озго; а како је било оздо, видели смо. Могло се чинити да је Далмација на прагу да постане део отацбине коју пророковаху Данте, Макјавели, Филикаја и АлФјери... Француска револуција преломи то стање у нас, као што је преломила много што шта друго по Западној и Средњој Јевропи. Бонапарта уништи Млетачку, па јој земље у Далмацији предаде Аустрији (1797), а после јој их отрже за себе (1806). И ако је ова Француска власт мало трајала, ипак је била врло значајна, нарочито у земљама северно од Неретве. Словенска народност и језик јој буду од државе признати за јавност и тим дан мах пригњеченим елементима народнога живота, да се подигну. Наполеон уништи и дубровачку републику, тај лепи цвет српскога државнога живота, и тим уклони политичке преграде између Дубровчана и осталих садашњих Далматинаца. Несрећа дакле ношаше у себи клице добра јер уравњаваше пут народном јединству. — Бока пак поста разбојиште у црногорско-