Delo

IIIIС М 0 II3 Б 0 С Н Е Нрошла су већ два мјесеца од како нзасдапици 14 најпрвијех српских општина предадоше у Бечу меморандум у канцедарији цара аустријског, а има непун мјесец дана од како је дошао и одговор, да меморандум није донео жељена успјеха. Чак с негодовањез! био је ц прцмљен. Свиклп смо, да се из Беча свакому злу надамо, али нас је ово запста изненадпло. То ми је и дало новода да иред штоване читаоце „Дела“ пзнесем неке стварн о просвјети у Боспи и Херцеговини. II ако је српском свијету прилично нознато стање у Боснн и Херцеговини ипак ћу овдје радн иотпуније слике споменути миого што шта, што је већинп може бити познато од прнје нз новина. Просвјетне прилике у Босни и Херцеговннн биле су за отоманске владе у врло жалосном стању. Отоманска влада није имала ни воље ни средстава, да просвјету шири, али бих ипак смио рећи да је у једном ногледу с већим антагонизмом предусрела просвјету „културна“ Аустрија него некултурна Турска. Ако турска владаније просвјету шнрила, нпје јој нн на пут стајала, док се то за Аустрију не може рећп. За турске смо владе имали у Босни и Херцеговинп евоју аутономију, која нам је зајемчавала религпју и просвјету, ми смо могли самп да будемо „ковач своје среће“ — могли смо се самн својом снагом развијатн и просвјећивати. Да видите до којих нам је граница могуће бпло, споменућу у кратким цртама у чему се та наша аутопомпја састојала као што су је и Босанско-Херцеговачки депутпрци у меморандуму оцрталп. За турске владе су, српске православне црквене школске општине саме собом управљаге. Слободно су употребљавале у школп српски језик са ћприлицом ц називом „српски“; слободно су без претходног јављања власти п без присуства политичкијех комесара држале своје одборске н скупштинске сједннце; црквене п школске свечаностп вршиле су слободно и без пријаве и утјецаја лолитичких власти; школе су китили исторнјским српскпм сдикама особпто сликом св. Саве: свештенике п учитеље ностављале су слободно без пкакваутјецаја и мнјешања политпчкнх виастп: Дело Х1У 6