Delo

82 Д Е Л 0 без сметње су подизале и одржавале своје вјероисповједне школе (основне п средње) са слободном наставом, неогранпчено су примале тестиране завјештаје цркви н школи; слободно су располагале својим имањем, куповале и мијењале општинска добра у корист школе и цркве и осннвале народне црквеношколске Фондове без претходног допуштења власти; слободно су располагале и управљале свијем онштинским зградама, школама и црквама без разлике да ли су саборне илн не, па тако исто п са манастирима и манастирским школама и имањем, где им је то у унраву предато било: учествовале су при ностављању васеденског патријарха н најзад су имали право, да шаљу молбе п да се туже свијем свјеговним и духовним властпма. То би бнла у најкраћијем цртама аутономија, што смо је имаш за турске владе. Како видиге у просвјетнијем стварпма смо пмали одријешене руке и могли смо радити, ако смо ималп снаге н воље за радом Изгледаће вам може бити и чудновате неке тачке те наше аутономнје н. пр. примање тестиранијех завјештаја без доиуштења власти. Заиста сваки ће помислити да то није никаква повластица, да црква смпје примитп оно што јој којп побожан Србин завјешта. Нама не бп нпкад ни пало на ум, да н то назовемо неком аутономијом, да нпјесмо стјецајем прилика дошлп у таки положај. да нам нн то ннје слободно. Ето због чега и тако ситне ствари морамо да сматрамо негдањом аутономијом. За турске владе је постојадо више мушкнх и женских српских осиовпих школа и осим тога богословија у Бањој ./1уци и полугимназија у Сарајеву које су стајале на нпвоу тадашњих сувремених школа у осталијем крајевима Српства у Војводству п у Србији. II ако би се могло помислити, да су српске нравославне школе биле конФесионалне, барем гледајући на нме, ипактонијесу строго узето никако конФесионалне школе. Оне се од других основних школа разликују само тијем , што се више обраћа пажња српском језику п српској псторнји. Према томе носе више карактер нацпонадни. Међу тијем влада хоће данас да их окарактерише као чисто конФесионадне, док су за турске владе сматране , што и јесу, националнијем, и њих су похађали исто тако католици као и иравославни, само ако су и једнп и други у једном мјесту заједно живљели. Што се тиче Срба мухамедове вјерс опи су за турске владе били много напреднијн од Срба православнијех ако погледамо на број школа. Лли су њпхове школе квалитативно далеко изостајале иза иравославнијех. Њихове основне школе, тако званн мекгеби, ограничавале су се на учење наука вјере а средње школе, тако зване руждије п медресе , ограничавале су се на учење наука вјере, арапског, турског п нерсијског језнка н шсријатског права. У осталом мухамедовцн су могли образоватп своје младиће н у вишим турским школама у Цариграду као што су и иравославнн евоје младиће слали на впше образовање у Србију и Русију. Мали број католика у Боснн п Херцеговинн ннје ни могао пздржавати већи број школа н школе су постојале само у близини манастира