Delo

92 Д Е Л 0 Чак и у рату нма некијех граница, које забрањују осјећаји хуманитета прекорачити. Али директору сарајевске гимназије нема никаквијех граница у мржњп нрема Српству. То је човјек који ће најсветије осјећаје хуманитета згазити, само ако може ваљану Србину да наудп. Начпнивши се 1885. год. пашом или боље да се изразим другим Калајем, он спстематеки прогони Србе ђаке. Особито води да прогони најваљаније ђаке и најкарактерније. Ми Срби у Босни и Херцеговипи у тако смо жалоснијем просвјетнијем приликама, да нам и не пада на ум, да тражимо, да које више мјесто у просвјети заузме какав Србин илп човјек који би Србима симпатнсао: ми бисмо се радовали кад бисмо видјели ту н каква човјека који нам не бн ни мало био предан само да буде праведан и да има у себи барем осјећаја хуманитета, што се од једног образованог човјека може захтијеватн. У гимназији у Сара.јеву има око 400 ђака и 250 су Срби православне вјере, али која корист кад од то 250 неће свршптн науке ни 15 јер ће све остале днректор растјерати. Особито воли да избацује ђаке у горњој гимназији, тако да сваке годипе сврши 1 нли 2 православна Србина а гдје кад и нпједап. Ове нх је године било дошло у 8. разред осморица и мнслили смо: ха Боже номозп, да их барем ове године више изађе, али људн суде а днректор осуђује. Начини се пашом, те поче разгонптн ђаке и до сада их је растјерао шесторицу, те су остала само два. Тако ће он н од сада радити а зна да ће га то код владе само препоручити. Ако ђаку не зна нпкакве мане и ако ђак радпје трпи и његова прогоњења него да сам остави гимназију, ту директор просто напише.један извешта.ј на владу и влада истјера тога ђака нз гимназије. Ђацпма се и не каже Да им је друг истјеран него дотичног ђака зовие директор, каже му да је истјеран нз гимназије. Ако ђак запита за што. „Не могу вам казати* н процес је свршен. Заиста пашалуци овога морално поквареног човјека навршили су сваку мјеру и ја се не могу доста да начудим осталим проФесорима, ако имају у себи и мало хуманитета, зашто доиуштају овако омадоважавање онога светога позива, који им је повјереп. Био бих готов да иосумњам п у њнхову ваљаност али ми чудно изгледа, да један скуп образованих људи нема увиђавности илп воље да савјесно врши своју дужпост ио пушта једноме човјеку да смијеху нзвргава његов пајсветији позпв. Сарајевска гимназија са данашњим њезинпм правцем мора изазвати сузу на оку свакога ваљаног српског патриоте а румен стида на образу сваком хумапо образованом човјеку. Да лн ће и друге двпје средње школ е кренути трагом сарајевске гимназије пе знамо а жао бп нам било! 0 наставном плану за сада нећу говоритп, сноменућу само да су све хрватске књиге уџбеннци школски. Осим ових школа имамо у Боснн п Херцеговини п једиу препаранднју и техничко-шумарску школу. У препарандији су н.з почетка узимани ђаци из осиовне школе и ту су могди за трп године да стекну обра-