Delo

ПНСМО ИЗ БОСНЕ 91 годипа врло мало улнјева повјерења: да ће се дијете за то вријеме заиста образовати, да буде добар барем трговачки иомоћник, ако не шта впше, алп будите увјерени да много мањп изглед на уепјех пружа спрема учитеља у тијем школама. За грговачку школу згодан је и способап свакп учптељ основне школе, само ако се показао, да знаде иутове аустрнјске политике и ако је вољан да њпма иде. Нрема томе босанске трговачке школе не би могле нпкако одржати критике да сгану у ред трговачких школа у другијем земљама. Занста човек се не може доста да начуди зашто влада издржаје ове школе. Оне не дају нпкаква стварна образовања. Не образују младића нн у опће нп спецпјално. Једиом речју не образују ни људе ни трговце. Једпна корист од њих то једавлада може рећи да има 20 средњих школа више. Другн је смјер владин бно да тијем школама одврати наш трговачки свнјет од какве озбиљннје паставе и бољег образовања. II могао бих рећи мпого иута и постигне смјер. Необавијештен наш трговачки евијет желећн имати ваљана замјеника п образована трговца даје сина у те школе и пошље дпценпје, да сгече шарлатана. С те нам стране ове школе много шкоде, п оснм тога стварају једну врсту нролетара нз којих се рекрутују владпне дијурнисте. Јавних гимназија, нмају у Босни п Херцеговини двије н то једна у Сарајеву и једна у Мостару. Оспм тога има и једна реалка у Бањој Луци. Сарајевска гимназија постојн већ од 1879. год. а у мостарској је пак ове године отворен четврти разред, док је у Бањој .1уци отворен само други. Гимназија у Мостару н реалка у Бањој Луцп врло су младе ге сада не можемо ни говоритн о њихову развитку. Више ћемо се обазретп на гимназију у Сарајеву. Будућ да напредак једне школе доста зависи од учптељскијех снага п на првом мјесту од унравитеља, то ћемо овдје и нроговорнтп коју сада само — о управитељу. Од године 1885. управитељ је сарајевске гимназије г. Даворин Немањић. Како видите има чнсто словенско име, могли бисте чак помислити да је н Србнн. Није! То је човек по роду Словенац а по осјећајнма Хрват. Ваљда је то, што то боље годп земаљској влади. Човјек је образован није ненознат нп научном свнјету: писао је пешто о акцевту код чакаваца. У понашању је уљудан ако ћете чак н шармантан. Ако једном с њиме говорите кадар је да вас својом Финоћом н задобије. Према млађијем људима се показује у неку руку чов.јек напреднијех идеја те је тпјем кадар, да задобије и симпатнје ђака. Али како се никаква непрпродна улога не може дуго да нгра, а да остане ириродна, то ћеге и њега упознатн у иравој боји ако га неколико пуга посјетите. Видјећете да се нод том свом вањском Финоћом крије иокварено срце, впдјећете, да је тај човјек само због тога навукао глазиране рукавпце, да му се прљавштина рука не види. Што се тпче мржње на Српство то је јединствен човјек. Та га је страст тако обузела да је у у томе погледу одвратан испод ниво-а човекова. Могу да појмнм мржњу на човјека, па н пзмеђу народа је могу појмити али све има граница.