Delo

Д Е Л 0 102 стави“. Изгледао сам с чежњом и страхом „Заставу“, не бих ли у њој угледао штампан онај први плод мога безумља. Беше узалуд. Нема мога дописа из Задра у „Застави.“ Милетић га није хтео штампати! — Како ли ми јетешко, онда, око срца било! Колико ли сам се бојао да се који од ђака другова не би досетио јаду моме! Чинило ми се да сви читају на лицу ову бруку моју. Ја сам нисам знао којих бих се више стидео, или старијих ђака, који су већ свој неки рад развили били п међу нама постали ауторитетима, или млађих, који су просто гледали и слушали што старији раде, који су били публика пред споменутим величинама.“ Вредно се зауставити на овоме шта још Бјелановић пише о ђачким приликама и утецају Милетићеву на омладину. Неколико сам пута већ напомињао да је православни део народа у Далмацији био доста чист од туђинскога, да је срп ска свест у њему бнла будна. Али, као год католички део народа, тако је и интелигенција, а на првом месту школска омладина, била изложена свакојаким ненародним утецањима. С тога је могло бити да им подлегну и забораве праву народну мисао. После ћемо видети како је у том погледу прошла народна странка. Сад да још видимо омладину, особито онај део који је из дома доносио будну свест о својој народности. На њу је, поред далматинскога народнога покрета и осталога што сам већ спомињао, утецао још један непосредан чинилац — рад Светозара Милетића, онда у пуном напону своме. „Застава“, коју је покренуо 1865, бе1пе продрла н у Далмацију и разнела његове политичке идеје, његово проповедничко одушевљење за народну ствар. Милетићева је политичка мисао била чиста народна мисао српска. Чпста од свих компромиса, од икојега опортунисма. она је као савремени политички захтев формуловала оно жеља што је у Србина створило петстогодишње мучеништво. То је била политичка песма. С тога је можда била унапред осуфена на неуспех у дневном практичком политичком животу угарских Срба; али она је, као и свака здрава песма, освајала срца и, с њима, будућност. Дотадашњи српски листови, из Угарске и Србије, слабо су допирали у Далмацију, те није било п}г-