Delo

САВ А БЈЕЛАНОВИЋ И СРПСТВО НА ПРИМОРЈУ 2. Детињско и младиЋско доба БјелановиВево (Народна победа над аутономашима. — Врење у крилу народне странке). (Наставак) Добротом др. Душана Баљка, народнога посланика на царевинском већу, добио сам неколико података о покојннку чији живот причам, који ми нису били стигли за прошлу свеску, те ћу их споменути на овому месту. Тако, сад знам тачно време рођења Бјелановнкева: родио се 15 октобра 1850 (а не 1851). ЈБегов отац Андрија — илп, како су га његовн звали, Јандрија — бејаше мистичне меланхоличне ћуди. Изучио је нешто школе у Задру, где је проводио доста времена. Бавио се и о сликарству, у коме се сам по себи извежбао. У њиховој кући на Ђеврскама има и сад слика оца му, попа Саве, коју је Андрија израдио, и то управ вешто. Имао је че^гворо деце: два сина и две кћери. Прво дете беше кћи, а друго Сава. Андрија је променио светом 1857, кад је овоме било седам година. У прошлој свесци рекао сам да су гласови о народном покрету јамачно доппрали и до Савиних ђачких другова у Задру. Сава управ врло рано почиње не само мислити о народној борби него чак хоће да се умеша и у борце. Он је сам причао о томе у „Српскоме Гласу“: „Први мој књижевнополитички преступ пзвртпио сам, крадимице, као ђак доње гимназије, у форми дописа, п послао сам га Милетићевој „За-