Delo

106 Д Е Л 0 Ипак се оно, што се за час у Далмацији десило, не би могло објаснити само овим што је до сад речено. Народна је странка тако брзо изневерила свој програм, да се та брзина не може прнписати само њеном унутрашњем развоју. Ту је било спољашњега утецаја - од владе. Беч је 1870 жртвовао аутономаше и прихватио народњаке, не да се овима поклони, него да их употреби за своје циљеве. У Задар је био иослан за намесника православни Србин, ^енерал Гаврил Родић, крунина личност, с најопширнијом влашћу, тако да се за његово време у Далмацији нису, готово ни мало, осећали стање и промене што у осталој царевини настајаху услед национално-парламентарних прилика и преокрета. Родић је имао практичан задатак да од једне народне и начелне странке створи, чинећи јој неке уступке личне и начелне, странку онако исто предану државном систему , онако псто „геочепш^зШпоД4 просто: меку владину странку, кака је била и прошла. Виделн смо да су међу народњацима најпре православнн Срби били главнина. Они су и после победе били језгра свему, и ако су остали мањина, услед преласка великога броја католика к њима. Представник им главни беше Љубиша, председник покрајннскога сабора и сталнога земаљскога (покрајинскога) одбора у Задру. Њему п његовим блиским друговима, без разлике верске, обрати се Родић, сам православни Србин, природнр као најјачим људима у странци. Љубиша п с њим многи католички прваци прнсташе уз владу. Али тај пристанак беше још ран: у странци су још била чила и доста јака начела њена, те се диже против Њубише и другова му велика бура. Протнвни су му били и свеснн народ н многи прваци колико они часпи толико они који му само завиђаху што их је претекао у споразуму с владом. Овп последњи дигоше највише вике на њега. Католички клерикалци запеше да га омету, како се с њим и Родићем не би православни учврстили на положајима. Главна се борба била 1873. Владина група покрену свој орган, „Земљака.“ Али православни Срби, најприроднији браниоци ЈБубипшни , не хтеше подржати његов новн правац, и први управо беху