Delo

САКЛ БЈЕЛАНОВИЋ 10. устали против њега;тако еЂубиша подлеже утом сукобу1). Него питање не оста неодлучено. Влади )е требало људи, а многи .Бубишини противници беху готови да понуде своје услуге. Приближиће се обе стране, и погодба ће се склопити. Који су били ти елементи у народној странци што су могли прихватити службу влади, и то с успехом ? Кад су после народне победе католици, према свом броју у становништву далматинском, постали у странци претежна већина, стадоше све више добивати превласт у одређивању њена правца и рада. У том католичком делу беше интелигенција још малобројна , готово свуда осем у Дубровнику и нешто Книну, пошто подмладак још не беше пристигао а старија колена школованих католика беху аутономаши. Природне вође том свету осташе дакле онп римски попови којима Талијанство и црква не беху узели народну свест. Сад се, после победе, међу њих сручише готово сви други попови, који су дотле мислили да бране и тобож бранили, с аутономаштвом за • једно, п цркву од погибли православнога раскола. Сви они, као сваки попови, не могући остати да они другоме служе, одмах посегнуше за власт у странци. Још се спремаху да приграбе у своје руке и власг у земљи, као што су је и пре талијанашкп попови у велике имали. У том је правцу све попове јамачно потискивала, по начелима своје политике , и старија ') Гдавнц разлог Љубпшнну комнромпсу с владом, мислпм, треба тражитп у н>еговој необпчно хладној, логичној и необпчно практичној глави. Ту није бпло милетићевског идеалпс.1Н>а ! Алц каква грдна разлика у ресултатима Љубишпна опортунисма и оних којц после њега приграбише ту политику. Помињали смо каке је све концесије Љубиша из редова опосидионпх, под владавпном талнјанске већине, умео задобпти народу. Од његових тековина овога доцнијега доба најглавнпја је далматинска железница. Истина замерало му се, да је том приликом умео и за се оставити леп залогај, али, лични морал на страну, с гледишта покрајинских пнтереса исиада ствар само на корист његову. Љубиша је за неколика гласања своја и својих другова успео да влада сагради колпко се могло, и колико је онда требало, железнице у Далмацији. Недостајала је само веза са железничком мрежом у зем.вама преко Велевпта, али се онда није ни помиш.вало на то због мучно савлад.вивих технпчких тешкоћа. Скоро ће бити двадесет година како Љубпшини противницп и њихови наследнпцп гласају у Бечу за свакојаке предлоге разнпх влада, — железничке везе још нема, и ако је она сада технички лака, јер се оне тешкоће данас могу обићи , пошто се железник може завести преко босанскога зем.вишта. Како је с железницом, таао је с другим- Сад нема нп начелнога програма ни практичких тековпна народу !