Delo

109 САПА БЈЕЛАПОВИЋ дне свести, те којн беху прешлн к народу са свим старнм снмпатијама и антипатијама које су нх пре држале међу аутономашнма. Тн су људи с нестрпљешем и љутином гледали како се поштује н пази Српство , како се у странци негује чисти дух словенски. Из кола тнх људи ннсу ни дотле пзостајала поједпна пстрчавања протпв Српства и православља. Само гласнло странкино, „Хагосћн 1л&С, пало је рано у руке поповима и ови су почели пзбегавати име српско и име православно. Шта више почеше и првн нападаји. Они би се могли, ма како ретрги, наћи чак и пре 1870 годпне. После све више учеставају; али су нх поштени, свзсни и незаражени чланови странке још сузбијали. Управо, на другнм се пољпма, где поповс1ш д}тх није био продро, нису ни појављпвали знатнпји испади, већ само то V листу. Али ће од споменутога Павлиновпћева обрта настати све друкчије, кад поповској и несловенској струји у странци придође помоћ с поља, и то крупна помоћ. После својих неуспеха у Немачкој 18()6године Аустрија се још негго време освртала на ту земљу , нарочито у доба француско-прускога рата 1870—1. Али пруски успеси који се увршише круњешем Вплхелма I за цара немачкога показаше да бп даље заношење у том правц\г било са свим бесмисле но. Аустрија се мефу тим нпје могла предати консерватпвној спољашњој полптнци; двор, којп мефу својим прецима броји владаоце какн је био Карло V, није се могао одрећи освојења н шпрења терпторпјалнога, Како су му врата са свнх других страна бпла затворена, он окрену очп на Балкан. Тамо беше старо поље хабзбуршке акцпје, ну које је она после свиштовскога мира 1791 године бпла напустила. Ј српским земљама под Османлпјама свак само „кипи н чека“ , како Јакшић певаше; само да се баци варница, па да пламен букне. Парод, жељан ослобофења, треба позватн па да одмах устане. Али је ваљало бнтп опрезан. То је био српски народ , сав прожет идејом свога уједињења , а ту мнсао Аустрија није могла истаћи с више разлога.