Delo

112 д е л о руковсфено, углављује у најкраће време. Беч је дакле имао потпомоћи поповску акцију против православља и великохрватску против Српства, а они њему пружити елементе послушне колико за политику у бановини и Далмацијн толико за акцију на Балкан. Знак да се отпочне беше пут цара Фрање Јосифа I по Далмацији у пролеће 1875 године. Тим се путовањем указивала пажња тој земљи, иначе са свим занемареној, а рачунало се на одјек који ће имати преко границе, у суседној Херцеговини и Босни. Кад цар стиже, она нова струја изби у Дал мацији први пут. „ХагоЈш ГлзС, орган народне странке , поздрављаше Фрању Јосифа као хрватскота краља и називаше га наследником Држислава, Крешимира и Звонимира. Тим се први пут нагласи хрватска државна мисао, и поче онај наступ хрватскога шовинисма и у Далмацији и свуда. Јамачно је Бјелановић и дотле пратио с пажњом догафаје у народној странци, и ако је факовао; али како је на њих гледао, није ми познато. Љубишину огледу новога правца није симпатисао, како сам каже и како се може веровати. А према дотадашњим његовим мислима, јамачно се бунно и против оних ранијих испада „ХагоЈпа 1л81аа на Србе. Сад, кад се ето првом нагласи тајна мисао поповска и бечка, Савина будна свест иознаде непријатеља чим се помолио, и одмах плану, Он се тада бавио у Буковици, и одмах протестова против онакога писања дописима које посла „Заставић Милетић му их штампа (1875), као што је и дотле при мао чим су се из српских редова бранили, кад би се што небратски писало у „ХагоЈпот 1л81и“. Али још не беше дошло време праве Савине борбе с гласилом народне странке. Борба се у опште још не могаше развитн. јер је противник није јавно водио, а нн Сава није био опреман за њу. То је доба његова школовања у Бечу, кад је он својски и вредно учио. Оба своја државна испита положио је с лепим успехом и стекао озбиљну правно-полн-