Delo

САВА БЈЕЛАНОВИЋ 113 тичку спрему. Највише је пажње поклањао предавањима чувенога научника на административном праву — Лоренца Штај на, који му је био прави учитељ за његов доцнији политички рад. Према Штајновим основним погледима на друштвенополитичка питања и према тадашњој главној струји друштвене и економне политнке у Аустрији и у свој Средњој и Западној Јевропи, Бјелановић се образовао у духу савременога либералисма, те је његовим начелима и имену остао веран у свом потоњем раду. Та су начела, с врло малим изузетком, владала свпмистакнутијимличностима нашега народау АустроУгарској: иринцип слободе природан је постулат начелу народности. А Бјелановић није ни у Бечу изневерио националне идејег којима је дотле служила његова душа. А и време је онда. било, кад се могло чинитп е је близу час да победц мисао српскога ослобођења и уједињења, о чем се дотле толико и толико снивало. Невесињска се пушка била одапела, српски је народ био урадио оно што је баш Беч желео: истакао је на јевропски дневни ред своје питање ; али је уједно тако громко за себе говорио, толико високо у име своје мисли дизао глас, да су загушени они лажљиви звуци , који су покрет хтели скренути на другу страну. С тога је тада српски народ у Аустро-Угарскор нарочито његова одушевљена омладина, живе неким срећним , пуним наде животом. Ево како о томе Бјелановић прича у једном чланку, писаноме „Милетићеве седамдесете14 годишњице, из кога сам већ понешто исписивао: „Најлепше доба свога живота, факовање на великој школи у Бечу, провео сам у најлепше доба српскога народа. У Хер цеговини и Боснп задимило је и запламтило. Милетић је по зивао на оружје две српске државе и сав српски народ. Ми» летић је посред највећег одушевљења народнога грмео: „Братт брат, а Тзцзчину рат.“ „Зораи је у Бечу приредила забаву за босанско-херцеговачке бегунце. Позвали смо на забаву између осталих лица — грофа Андраши и Јосипа Еарибалди. За талпјанскога јунака, ја сам на талијански језик превео позив. Први нам је послао свој новчанп прилог, а Гарибалдп одго>Дедо ХТУ 8