Delo

118 Д Е Л 0 новој години (1879). У њему целом суштином јасно бије те шка жалост пишчева на Клајића, и ако је обликом са свим коректан према њему. Написан је тако речнто, тако логично а с таког широкога гледншта — да сам га сад по два пут прочитао са задовољством. Па је значајан и други чланак којим се доцније, поводом новога једнога говора Клајићева, вратио на његово држање у босанско-херцеговачком питању („Застава“ 1879, број 45). Што је он писао гутали су свесни далматински Срби У народној странци беше много елемената који се јавно или тајно не слагаху с оним што су јој прваци радили. Најмање се устајало против факта окупације, ради онога који јој је истицан као заточннк. Али поповски правац и хрватско праваштво имаху доста јакнх противника. Против клерикалства беху сви православни и сви интелигентни католици ко јима образ не допушташе да своје уверење жртвују опорт}^нисму пред новим струјама. А теорија хрватскога државнога права, пресађена у Далмацију, зваше сама по себи многе на огпор, а поименце оне који беху народњаци ужега, покра јинскога и меснога, патриотисма и све свесне Србе. Истина народна је странка цела, од 1848 године. тражила стално да се Далмација сједини политички с Хрватском и Славонијом. Али то беше по праву народном да буде слободан ковач своје среће, у име народне мисли , као год што су и Срби Војвођани хтели 1848 да се тим земљама придружи и Војводство. Али сад се „хрватско државно право“ наметаше Далмаццји без обзира на њену вољу , са свим последицама које из њега извлачи нова хрватска политика, проповедајући уништење свега што се, тобож, с њим не слаже. Далмацији се остављаше да се том лажном праву покори и буде паснвно послушна. На крају XIX века! Против тога беше у ствари протпвна огромна већпна далматинскога становништва. На првом месту беху свесни Срби. Они беху готовн да се одупру том и осталом новом а ненародном правцу којп беше захватио народну странку. Огледи најпре беху чињени много пута, од њихне стране и од других интелигентнијих народњака, да странку ослободе свега што јој је наметнуто преко њена начелнога програма. Али сваки