Delo

САВА БЈЕЛ.АНОВНЋ 117 тврду кад се крајем 1878, после извршене окупације, састаше аустро-угарске делегације.1) Министар Андрашија отворено изјавлшваше како је окупација извршена, да би се стало на пут јачашу словенском. То беше баш оно што је цео српски народ с рашеним срцем већ знао, а што далматннске и хрватске коловође не хоћаху видети ни признати. Далматински делегат беше тада глава народне странке, др. Клајић, кога је Бјелановић дотле поштовао не само као жаркога него и све снога и незаведенога родољуба и често се с шим састајао као ђак у Бечу.* 2) Њему сад остајаше илп да се тргне с несло венскога пута и изјави неповереше влади или да прекнне са Словенством... Он сматраше да му се, нарочито из обзира према двору, ваља помирити с окупацијом и начинити се у том смислу тумачем странкина мишљеша о последшпм дога1}ајид1а на Истоку. У том смислу напомену нешто о хрватском државном праву и рече да је сад за шега окупацнја свршен чпн те да је одобрава, светујући одговорном министру да свакоме одговори: ,,Ј' у 8Ш8, ј’ у геб!е “ Ове се речи болно просуше по Савину срцу. Пред тим новим издајством стојао је и понављао с песником: „Наши дани све су блеђи, а јунаци све су ређи!“ Али на томе није могао остати нити одолети да не каже е далматински Срби не мисле онако како је, и шихов, делегат говорио. 20 декембра исписа он чланак: „На говор др. Клајића у делегацнјама“ — оштру али разложну критику и пошље то „Застави.“ Тамо нпје од давно било Милетића; он је све од јуна 1876 чамио у тамници; али Савин чланак изађе у 4 и 6 броју по ’) Далматински посланици на царевинском већу бирају из своје средине, као и посланици осталих круновина, засебнога пуномоћника за аустриску делегацију, која, заједно с угарском, одлучује о пословима заједничким целој монархији, на првом месту о спољашњој полнтици. 2) Овако Бјелановићево мишљење о Клајићу износи др. Баљак у »Српском Гласу* поводом смрти Савине, а оно би ее потврђивало и оним што је Бјелановић писао, онда, у „Застави“ да га је тадашње делегатово понашање изненадило, ако му то само није била проста реторска доскочица. С тога ћу додати и ово. Један од радника на народном ослобођењу ишао је марта месеца 1876 у Задар, да с народним првацима углави неке етвари. Нашао се с Павлиновићем и Р^лајићем, заједно-, али се запрепастио кад му први својим одговором откри којим је стазама већ био пошао. Клајић то ћутке одобраваше, и он прекиде говор. После је потражио Клајпћа на само па опет исто чуо, Али се не може рећи је ли за то дознао и Бјелановић.