Delo

40 0—1 Д Е .1 0 днћа. Прн том су обично рачунали године Валентине Марковне, н наново се показивало да она има, по мушком бројању, „около тридесет“, а по женскОхМ и — „свих четрдесет*4. Трећи су, најпосле, уверавали (и, наравно, на основу поузданпх извора) да се Валентина Марковна спрема да пође за једнога малог немачког принца владара, који се до лудила у њу заљубио. Али прођоше већ три године од смрти мужевље, а лепушкаста се удовица не удаваше за немачког принца и по старом остајаше неприступачна дона Ана, коју не могаше збунити ни један од титулованих и чиновничких Дон-Жуана, — што ипак није сметало да свет не оговара Валентину Марковну. Особито јој даме не могаху опростити што је духовита, што је лепа и што игра улогу политичке даме. Називаху је фином кокетом, која се титра с људма, и за леђима јој се подсмеваху њеном познанству с разним „пророцимаи и „светицама“ и њеним тежњама да пропагује „своју религијуД врбујући прозелите мефу младићима и поучавајући их да „без поговора верују и љубе ближњега.44 Налажаху да она „изиграва религиозно одушевљење,“ желећи да буде ориђинална и да створи себи изузетан положај. Али, и покрај искрене жеље многих познаника да помраче добро име Варњицке, нико, при свем том, није могао изговорити име њенога љубавника из броја многобројннх јој обожавалаца и прозелита. Чинило се да је била неприступачна заносима срца, и с те је стране њен глас на светској берзи стајао довољно „чврсто.“ Али су је ипак сумњичпли. „Јамачно, она греши, као и сви смртни, али уме вешто крити конце, —ова паметна и лепа жена!“ Мучно је заиста претпоставити да ће она бити беспрекорна калуђерица! Такав развратни скептик, као што је Чирков, који је сматрао себе за познаваоца жена п слабо веровао у њихове врлине, разуме се, није могао чак ни замислити да лепушкаста жена (ако само није „патолошка појава“) не даје данак Амору, и није узалуд цинично свраћао пажњу Стрепетову на слабост Валентине Марковне према младим н свежим младићима .