Delo

ПРВИ КОРАЦИ 33 Слично су мњење, основано без јакнх доказа, делили многи, али га нико није смео исказивати гласно. Валентина се Марковна држала у друштву охоло и неприступачно Она је очевидно више мислила о „добру Русије“ и о „заборавље ној религији“ него о „љубавним историјама “ II. Валентина Марковна довршиваше последњи табачић, када се на вратима указа лакеј у фраку, достојанствен и солидан, с великим залисцима, којима би позавидео многи начелникг министарства, и ноднесе на сребрном послужавнику походницу Стрепетова. — Замолите га да причека у гостинској соби! — проговори Варњицка, погледавнш у походну карту и незадовољнослегнувши раменима. Лакеј изиђе, с поштовањем поклонивши се, и, дошавши на одмориште од степеница, претрпано тропским бил>камаг на ком очекнваше Стрепетов, отвори врата од гостинске собе и с најозбиљнијпм пзгледом замоли младића да „изволи,“ додавши да је ђенералица у послу те моли господина да причека. Стрепетов уђе. У први мах му се учини да је запао у неко стоварпнгге намештаја и свакојаких реткости — тако је ова огромна соба била препуњена. Још никада није имао прилнке видетп такву гостинску собу И што је више разгледао,. све се више дивио уметничкој раскоши њеног намештаја. Дебео мек ћилим застпрао је целу собу. тешке свилене завесег које светлост не пропуштаху, вишаху лепо набране^ слике у масним бојама старннских уметника стајаху обешене по зидовима; бисте, вазе и статуице по угловима и зидовима на раскошним подножјима. Најразноврснији, ниједан налик на други, дивани, диванчићи, канабета, наслоњаче и столице свих могућних облика н у разним старинским стиловима испуњаваху овг собл^ с мноштвом угодних кутића, украшених палмама и другим егзотичнпм биљкама. Разни заклони, китајскн н јапански, образоваху пролазе. Ориђинални столови н стоДело ХУ 3