Delo

404 Д Е Л 0 је увредио девојку својом исповешћу, да се усудио љубити јој руку, не даваше му мира. Сутрадан се доцкан пробуди, и кад се опет сети синоћнице — дође му тешко. Држао је себе готово за преступника. Тек што се обукао, дадоше му писмо. Оно је било од Рнме Михајловне. У благим, али озбиљним изразима она је молила Стрепетова, да јој не долази и не тражи састанка с њом. „А када Ваша болест про^е, тада опет долазите, и ми ћемо остати пријатељи као и пре,“ додавала је у писму. — Сада је све свршено... све свршено! — изусти он, прочитавши писмо, и, притискавши га на усне, у очајању заплака, као неутешно дете. — СВРШИЋЕ СЕ —