Delo

САВА БШНОВИЋIIСРПСТВО НА ПРИМОРЈУ 3- БјелановиТ) као уредник и посланик. — Свршетак1) Некролог у гНи1)гоушки“ писаше о Бјелановићу како се он у свом новинарском раду толико истакао, да се с „потпуним правом сматрао првим не само српским новинаром, него му није било премца на читавом словенском југу.“ Разуме се да су овака лична упореЗдшања и истицања увек незгодна, али. кад их сад читамо, не смемо забсравити тужни час кад су писана. А свакојако, кад личности оставимо на страну и узмемо Сраски Лист п Глас према осталим нашим новинама, једно ће несумњиво пзаћп: ако је за време њихова пзлажења п било, у Београду, Новоме Саду или гдегод друго у Срба, листа који је за неко време бпо као Савин или и бол>и од њега, то је бивало само тако што би се, за тај мах, скупило око њега какво веће друштво људи од пера, које би се после опет од њега одмакло и оставило га на обичним снагама. А Бјелановићев лист, готово на њему једином, није за ових седамнаест година, под неуморном и увек јед наком руком његовом, ниједним бројем попустио и био друк’) Завршујући овај низ чланака сматрам да ми треба казати е сам у њима врло често, и где нисам нарочито спомињао, узимао мисли па и саме речи које су о покојном Бјелановићу написане у чланцима „Српскога Гласа“ и „Бићготтка" или изговорене над мртвим телом његовим. Читаоци „Дела“ на жа.тост, осеи премалога изузетка, нису исти с онима који читају те листове. иа сам сматрао да ми треба, и но цену моје оригиналности- изнети им што вернију слику онога што је Бјелановић био, а то су најбол.е осетили па и написали они који су га највише имали плакати.