Delo

САВА БЈЕЛАНОВИЂ 40Г> А за потоња је колена „Српски «Лист‘‘ а данашњи „Српски Глас*‘ постао летоппс у којп је Сава бележио савремену историју тамошње српске борбе. На његовим је странама уредникова рука „вешто, истинито и одрешито урезала поједине моменте велике драме, која се зове: борба српскога народа за своје одржање“ (др. Пуљези). Ти летописни листови, исписанп Савином руком, још су у скорој успомени, а да би их требало мени препричавати. С тога ћемо од сад ирекинути приповедање, а приступити кратком обележавању најглавнијих страна недавних догађаја на Приморју и Савпна учешћа у њнма. Сава је дакле дивно оправдао поверење које је крајем 1879 годнне добио од српских представника. Зебње исказане у Вуиновићеву пнсму, да ће им „мали Бјелановић“ „слабо започети посао*4, показаше се неосноване, те народ увнде да се у њега може поуздати и слободно му поверитн и друге своје задатке. Знак новога поверења, и признања на дотадашњем раду, беше кад га после три године изабраше Буковчани за носланика на далматинском сабору (1883). И са тога новога поља поче се његова српска реч раз носити по народу. Говорио је просто; али своје мисли разлагаше, чистим и богатим језиком, јасно и језгровито. „Искреност уверења и истински родољубни жар улеваху поштовања и у саме противнике“ (др. Баљак), и ако га иначе нису радо слушали, тако да су често са зловољом пратили његов говор и врло га често прекидали упадањем у реч. До његова доласка у сабор, сви су српски посланици били још чланови клуба „народне странке“. Сад их се, и с Бјелановићевим учешћем, већина, и ако не сви, одвојише, те основаше засебан, опосициони „српски клуб“. Тим пуцаше још једна веза између Срба и народњака. — Новом је клубу Бјелановић био један од најглавнијих и најодличнијих чланова. А прилике су у сабору биле таке, да је требало вредношћу поправити малобројност. Чланови српскога клуба, чак везани с аутономашима, губљаху се према многобројној већини. Најпре их је било свега шесторица, после деветоре. Бјелановић Дело XV 26