Delo

Д Е Д 0 408 историји народној није ни речи чуо. Остављен је дакле био да препричава оно што може пружити наша преснромашна дневна литература или да посегне па да стане учпти. Тако је Сава и стао учити, и овде; питаша о књижевности и језику и није тако много, већ више историска, као иајпотребнија за равговор о најглавнијем оружју противничких полемичара — о хрватском државном праву. Јер, разуме се, кад се прави разлози и побуде (пропаганда и Пгап^ пасК 0&1еп) крију,. истурз^је се тај. И тако Хрвати и Срби у својој братској вражди дају свету и историји, поред трагичне, и комичну слику: они за одлуку у свом животном'питашу траже основе у архивској прашини,и то такој коју је већ ветар времена разнео те је већ нема или је још никад није ни било! Приклањајући се тој чудној невољи, Сава је ушао у питање о старом државном бићу хрватском и његовим правима. Језгру свога читања изнео је у једној саборској беседи и показаог по подацима из радова Хрвата Фрање Рачкога па и из самога онога система смишљених неистина и извртања Тада Смичикласа у његовој „Роује&ћ Нгуаћзкој “, да је историјаг на којој правашко Хрватство оснива своје претенсије противу Српства, измишљена према садашњим нездравнм тежњама њихове политике и да се ни најмаше не слаже с оним како је збиља било у нашој давнини. Таким начином и Савини чланци нису никад били без нових погледа, без нових чињеница; никад се нису спуштали до обичнога прежватања старих речи и реплика. Још се мање могло десити да његово писање пређе у личне нападаје, и ако њега самога протнвници нису нимало штеделн. „ЈБега су бранила дела његова, бранило га је шегово поштење о које није могла ни нашрња душа да запне“ („Бпћгоутк“). Чувајући тако високо српски орган, Сава је успео да му лист увек буде „право огледало српске душе у Далмацији^ („Српски Рлас“). Био је и више — барјак који је он, по реткој лочасти, прихватио поузданом мишицом од своје браће, па га високо вијао, да га је српски родољуб могао видети иа далека и познати најпоузданији пут куда Србин треба да прође к своме ускрсу (др. Пуљези над одром покојниковим).