Delo

413 САВА Б.ТЕДАНОВПЋ а неке просто лојалне, одбијаху се од оннх за које се могло мислнти да имају н најапстрактнијих веза с неверним „издајницима“. Да те немиле утиске потру слабо беху згодни тадашњи догађаји у Србији и у Црној Гори и између те две државе. А политика, која се 1882 године утврдила између Аустро-Угарске п Србије, и ако се за ту погодбу ннје знало, избијаше , и ненамерно, на површину, те замрачаваше видик српским родољубима. Па придођоше унутрашње недаће Крањевпне: грађански рат 1883, финансиске неприлике па, најцрње, рат и порази 1885, итд. Свуда антисловенски, и антисрпски, правац опште бечке полптнке, нарочито с поља, тријумФоваше: према јачини тројнога савеза стојаше усамљеност словенске Русије. И све се то осећаше и на унутрашњим приликама Аустро-Угарске.1) Све, скупљено, учинило је да се српски духови тешко могаху повратити од удараца добивених 1878. У људи које само још танке нити везиваху с њиховим. српским народом, стадоше п оне пуцати, а они се отрзати од Српства. Многи од оних који су у први мах, и ако у „народној странци“, остали неодлучни између Хрвата и Срба, прпдружише се првима. Управ, од масе се само православни део држаше У почетку, па за дуго, главно се п]>отив Срба истицала „народна странка“. Влада и попови стојаху иза ње. И ако је у њој било доста и свесних Срба и других свесних Нехрвата, опет је протпв Српства продужен онај правашко - поповски правац, и то још јаче, кад се из ње уклоншне онолики Срби који су га дотле колико толико спречавали. А мефу народњацима Хрватима врло је мало било готових да се заложе ’) У то је време иетина у Аустрији ТаФеов кабинет, под притиском неодо.вивости развића словенскога, чинио неке уступке неким словенским народима, поименце Чесима и По.вацима, али то беше, особито с нрвина, моментани опортунисам, а битност целокуине политике остајаше им противна. II ^народна странка“ далматинска, чији су глае >ви посланички били влади потребни у Бечу, постизавала је од владе извесне уступке, на првом месту помоћ целога бирократскога апарата у борбп нротив Срба и аутономаша, али се баш за то време у Далмацији врло мало урадило за народност, осем по школама које су од бечке владе у оста.том слабије зависиле. Пначе тада падају први кораци на путу да се у зем.ви, место дотадашљег и некадашњега талијанскога, заведе немачки.