Delo

416 Д Е Л 0 народном животу. Да би распламтели у простога света религиско осећање они прнредише 1881 године велико „ходочашће“ (хаџплук) у Рим и чнтав низ других црквених прослава. Да у својој намнсли поузданнје успеју, навалпше да заваде и раздвоје католике од православних, којн су дотле на многим местима стојали у многобројнпм личним , пријатељскнм, породнчним па и самим крвним везама. Веран предању српскога народа, којп је до сад свету дао днвних примера верске сношљнвостн, и програму листа, Бјелановић је истицао н заступао начела српскога братства и јединства а верске сношљнвостн, вој)џући с поповштином. (,)н је доиста у том погледу за свога века појединих лепих плодова доживео, те је, највише његовом заслугом, српска странка од свакога поштенога прнзната као нацнонална а не верска, а у Далмацији внше него и у једној другој српској земљи ухватило корена начело да није Србпн — само православни. Али је и поповштнна са своје стране , огласивши да је вера V погиблн, толико фанатисала прости свет противу Српства, да су неке појаве, које се збивају по Далмацији, право чудо краја XIX века. Али Бјелановићев задатак није био свршен с радом за Српство у Далмацнји. И Српство по другим областима, колико ради тих самих крајева, толико ради везе измефу судбине тамошњега и приморскога Српства — требало је да буде сталан предмет Бјелановићеве пажње. Па и било је. У том је погледу нарочито значајно његово заступање српских интереса у Босни н Херцеговини. Оно је имало тројак значај. Како је Далмација просто ириморје босанско-херцеговачко и, у јужном крају, црногорско, за свакога је постало јасно да су. исто као и привредни интереси, национално политичка питања и на једној н на другој страни у тесној вези. Српству су истн народни противници, с једнаким средствима и начнном борбе, и у Босни и Херцеговинн они који и у Далмацији, те је војевати с њима једна иста ствар народу, одакле год они били и где год они насиља н нападаје вршили. Друго „Српски Лист" н „Глас“ врпшо је, за дуго време готово са свим усамљен са