Delo

САИА БЈЕЛАНОКПЂ 417 „8аставом“, дужност поштенога прнказивача стања које се завело у тнм земљама после окупације, и много је допринео да се шири кругови, и српски и осталн, не заводе лажним сликама многобројних плакених извештача. На послетку, можда најзнатније, Сриски је Лист соколио народ по Босни и Хер* цеговини, неговао у њему српску свест и ширио, највише примером бића свога, спасоносне мисли о јединству српскога народа све три вере. Истина њему је, доцније, забрањен улазак у Босну и Херцеговину, али је дотле доста здравога семена било посејано , везе ухваћене , те и после , преко свих прзграда, није престајала прелазнти тамо из Бјелановићева листа многа мисао а и понеки број. Хрватска и Славонија суседне су са севера Далмацијн и Босни и Херцеговинн. Из њих је, првом, и пошла она нездрава иравашко-поповска струја. њима је Српство онако исто било проскрибовано као и у овим другима. И ради саме своје, и босанско-херцеговачЦе, успешне одбране требало је дакле пазпти на догађаје иреко Велебита , али и ради тамошњега Српства. Из крајева у Хрватској ближих Далмацији осећала се потреба п желело се 1879 године покретање задарскога листа као год у самој Далмацији. И Бјелановић је са своје стране, колико је могао од скученог обима листа, подмирнвао српске потребе у Хрватској и Славонији, док год нпје „Србобран“ основан, те преузео с већом снагом тај део српскога пословања ]) Бјелановић ни ту није стајао. Где је год крушшји српски интерес био у питању — у Србији н Црној Гори, у Старој Србији и Маћедонији, у некадашњој Војводини — Бјелановнћ је и о њему брнгу бринуо. Писао је с пажњом али одлучно. С погледом на огроман притисак маџарски на Србе у ужој Угарској, а ценећи културни рад и напредак као јемство доцнијнх успеха на свим друштвеним пољима, он се одмах у почетку осмелио и написао у листу: да се тамошњн Срби не могу више борити на политнчком пољу, те да им 11) Бјелановић је у Срба по Хрвнтској бпо стекао толико признаља, да су га по-звали на рад у евоју ередину. И ако му се тамо отвораху много пространије по.пе и новољнији материјални изгледи, он није могао оставити своје Приморје и оно што је на њему започео.