Delo

420 Д Е Л 0 вославнога клернкалисма. Век је незгодно било што је у странци, како јој од Срба католика огромна већина није приотупила, тај мали део католика био количином незнатан према претежном броју православних. Поред бројне сразмере, још кад је 1879 године основан онај ;,одбор покретач44 за лист, у њему су најистакнутије личности билн један православни архимандрнт (др. Н. Милаш) и један професор православне богословије (Љ. Вуиновић.1) И због тога се, рекли смо, многима чиннло да српскн покрет носи православно обележје. Али је Бјелановпћ сталним и пажљивим радом успео да српску странку сачува од свнх клерикалних струја па п од православних. То је лично његова велика заслуга, јер је само тако могао успети онај паралелнн рад, који су, нарочито Дубровчани, развијали у крилу српских католика. Немајући довољан број спремних помагача, због малога броја независне интелигенције у странцн, Бјелановићу је било доста тешко руководити странком. А кад кажемо „странкома, не треба замишљати урефену странку, са прнзнатпм старешинама. главннм и мањим, п са познатим правпма и дужностнма чланова, него људе спојене пстнна једном мншљу, али иначе у свему слободне да свакн поступа по својој вољи и увифавности. А мефу тнм су се у људи имале савлафивати многе тешкоће: од личне кнчељивости н саревњивости, од бескрајнога иартикуларнсма и свакаких остатака старннских предрасуда. Пајглавнија невоља беше у том погледу одсуство уставно-полнтичкога васпитања и неразвијена политпчка свест. Онај бн свет одмах погинуо за веру илн какво право своје о коме је свестан (прнмер су оба бокељска устанка) пли за мисао коју би у срцу њивно; али му извештачени политички систем аустриски није још дао, од 1860 године па до сад, да се сроди с уставним правима и слободама, тако да га је врло тешко водити да према властима издржи као опосицнја на поприштима, где би могло борбе бити. Осем тога, свет није био ни навикнут на вофење опосиције, већ се напротив дугим 1) У одбор нису били узели ни Бјелановнћа ни Баљка. и ако су, како смо видели, они пре тога највише радили за лист. Због тога је БјелановиК врло много жалио на Милаша, особито ради Баљка. «