Delo

САВА БЈЕЛАНОВИЋ 419 сли хабзбуршкога ширења над руским народом. Али кад Срби не прпстају да постану онаки каки је постао 1875 године Павлиновнћ са својом дружином, они су „велеиздајниции! На тако апсурдне и циннчке захтеве, зачињене кукавичким клеветањем, одговараше Бјелановић увек мушки. достојанствено. Ни једно.м га није оставио великн такат који с њим беше срастао, ни једном га не нзневери његова издржљивост ц постојанство, као што је у опште у његову характеру било једнолико понашање које није скретало ни десно ни лево. Свему је томе бпла основа у његовој, за час наглој, али увек смотреној природи и у оном поштеном, честптом характеру. Његова је душа била за све што је часно и племенито, а Бвегов лист беше тумач такога осећања. Увек је остао веран начелима слободе у полнтичком, верском и моралном животу народа. У борби с бпрократисмом и клерикалним опскурантисмом истицао је са задовољством свој и своје странке лпбералпсам. Због тога је с нарочитом симпатијом пратио рад п догађаје у странкама које се тим именом зову по Српству изван Далмације, чему су за стару Војводину припомогле и миле му достојне поштовања, личности старих бораца Милетића н др. Полита Десанчића, а за Србију оно велико име које је Јован Ристић по Српству стекао у дугом тридесетогодншњем размаку. Па ипак се старао да буде праведан и према осталим странкама, а кад је у Србију долазно, ни по чему се не би могло спазити да он, у пажњи, у жељи за познањем, одваја овдашње људе по странкама. Био је толико широк Србнн, да их је љубављу могао све обухватити. Начела која је либералнсам усвојио према цркви и питањима савестп увек су руководила Бјелановића, и то с толико већим разлогом, колико је у далматинском Српству више него на многом другом месту потребно одвојити цркву од јавнога живота народнога н свако^а оставити да се по својој савести брине о својим религискпм потребама. Али да се то начело могне бранити од католичких клерикалаца, потребно је било да у српској странци, међу православннма, не буде струје која ће га крњитн и вре^ати. Требало се сачувати од пра-