Delo

Д Е Л 0 422 да су га слутпали. Ко зна оно раскомадано н својеглаво Приморје, разумеће шта значи кад се о Бјелановићу могло, с правом, написатн ово Баљково: „он бејаше средиште свега1,4; или: „драго му бејаше чути свачије мишљење, али одсудну реч у свакој пригодн он би рекао.“ И ако. је Бјелановић мислио е ннје време да се оно што је српско и што је хрватско помеша у једно, опет је он у борби с Хрватима показао не само праву словенску умереност него и лојалност каку може показати само брат који не заборавља да пред собом има брата. Таки је остао, и ако није лако очувати власт над собом под притиском онаких сулудих налета како само фанатични поповн могу нападати, а уједно остати одлучан према њима. Такво је држање учинило да се првн ружни утисак. који је на многе Словене, особнто Нехе и Словенце, учинило српско иступање пз народне странке п још више компромис с аутономашима, мало по мало загладп и да се свуда прими правилно мишљење о Српству у Далмацнји. Али је, дајбуди практички, још значајније бнло, што се тако држање мало по мало одазвало п на судбини саме „народне“ хрватске странке. Како се она једном захуктала правашкопоповским правцем, како се из странке издвојила онолика множина Срба, ишла је њнм и даље све одлучније. На сав остали материјал народњачкилакшејебило утицати и водитига. Странка је из дана у дан бнвала све клерикалнија. После смрти попаМиховила Павлиновнћа његови наследниципостајаху одлучнији и од њега, непомирљивији у својој доследности; алн, слабији угледом, спремом, умом, не беху дорасли да за собом воде целу странку, особито интелигенцију. И док је њихова већа претераност изазивала против себе људе у странци склоњеннје према Србима, према слози, према свакој сношљивости, људе мање готове да у попа гледају пророка, дотле је њихов слабији аукторитет давао маха да то неслагање избије против њих као отпор. Исто тако, њихов мањи такат, којпм нису умели прикривати своју вољу да све себи покоре, чнњаше несноснијим њихову усуриацију над осталпм друштвом. Бјелановићева је вечна заслуга што је поповско-правашку струју обележавао