Delo

САВА БЈЕЛАНОВИЋ увек као нешто засебно у странци и разликовао од народнога хрватскога покрета; заслуга је, што је, нападајући у главном само на поповско праваштво, разбијао солидарност која би се иначе, борбом, природно била развила нзмеђу свих народњака. Овако је помогао да здравији елементи у њој виде колико су залутали поред својих другова у мантији. И онда наста у странцп огледање поједннаца да се скрене ка староме путу. Али наста отпор поповски. Они хоћаху дал>е а не натраг, па нададоше грају да узбуне и заведу масу у странци, и то у име формула које су п дотле ширили, на првом месту — да је вера у погибли. Тако дофе до борбе, и би оно што су све до 1879 године Срби залуду тражили: да се народна странка очнсти од клерикалмсма. Као да је требало да зло догрди свима, па да тек онда људи увиде како се с њим не може. Тако се попови с осталим претераницима одвојише и основаше засебну, правашку. странку у земљи, а у сабору клуб својнх посланнка. То беше — поновимо: много и Бјелановићевом заслугом — политпчка добит за Далмацију. Кад је овој земљи нсторија већ завештала онолико клернкалнога духа, потребно је да људн, којп га иредстављају н који су њим прожети, раде слободно у духу својнх мисли, али јавно; н не да друге струје преваром одвраћају од њихових токова и од њиховпх мшнљења.1) Услед ове промене дигоше, у „народној странци“, прнродно главу онп елементи који не само не одрпцаху српско бпће у Далмацији него су још жалили, признајући и грешке народњачке, што је 1879 дошло до цепања. Такнма треба додати нарочпто оне Србе који су за све ово време остали у „народној странцц“ као Срби. Осем тога, једнака борба и непрцјатељство с клернкалним праваштвом стаде примицати српску странку и народњаке. Овн учннише првн корак за споразум са Србима, алн, како ствар бегае још прерана, с 1. Ппак би нетачно бнло узетн далматинско праваштво као чист клерикалисам. Има у њему н других слемената: прво, просто опосидионих према систему који сад влада у Далмацијп (то су л>уди, жел>ни бољега, слободнијега); друго, а ти су много бројнијп и претежнпјц, колико хрватски шовинисти п патриоте који желе остварење Велике Хрватске, толико патриотични Словени (без хрватске свести , али и без сриске) којп желе да се под хабзбуршком круном оснује јако национално-политичко биКе на словенс ом југу. иа мнсле да Хрватство може то извршити.