Delo

САВА БЈЕЛАНОВИЋ 425 Овај се чпн многима учинио као први корак повратку слоге између Срба и Хрвата у Далмацији. С тим се може бити мало похитало, али, свакојако, ово тррнутно зближење странака отвора изглед могућности да се и на томе почне радити. По утврђеном уговору један од српских кандидата беше и Сава Бјелановић. То је бпло по жељи и странкиној и његовој. Не од таштине или иначе ради себе сама, већ ради оне мисли којој је он био главни заточник, хтео је да „народна странкац баш њега прими, а тим, разуме се, да сатисфакције и призна много штошта. То беше нов успех, после онога прошлога народњачкога огледа да обкђу Бјелановића. Уговор је склапан, успех постизаван, спрема чињена за изборну борбу која би Сави донела посланичко место где пре толико пута није могао успети, — али он боловаше на самртничкој постељи. Нодине 1891 Сава се оженио интелигентном госпођицом Даницом Баљковом, коју је још од детињства познавао: њихове су породице од старина живеле заједно и пријатељски на Теврскама, а после је њен отац Рерасим прешао у Задар п имао трговачку радњу, те је Сава, бавећи се ту, долазио у његову кућу. Тако се познанство завршило љубављу и венчањем. Није имао порода. На годину дана пре њега, мајка му се смртно разболи. Боловала је свега три дана, дочекала да јој Сака стигне и заслади самртне часове, па је мирно склопила очи (20 фебруара 1896). Беху умрле и обе Савине сестре и млађи брат: косила их је она иста бољка, чију је клицу и он носио у себп, туберкулоса. Крајем ове зиме болест се, без лека, појавн, и нагло оте маха у плућима, те га обори у одар. Озбиљност прилика у очи самих избора чинила је да је Сави теже падало боловање. Ни онда није о себи мислио. На дан своје смрти, из јутра, учини усмено тестаменат пред три лекара, као сведока, који су га чували, и остави све имање жени. Дело XV 28