Delo

450 Д Е Л 0 школовању — прича Вук у својој Данпци II, за 1827 (стр, 118.-120.). Случај је донео да се Вук научи читати и писати. Његов рођак Јефто Савић, ви^ена личност из првога устанка, бејаше писмен, и он беше учитељ Вуков. Како беше онда зло доба, и колико су данашња Српчад одмакла, ништа лепше не илуструје, но Вуково казивање, да су при учењу писали покисељеним барутом на хартији од фишека, а место пером писало се трском. Каква је радост била за Вука, кад му учитељ поклони буквар: с књигом у руци, куд је год ишао; и кад би срео трговца, попа или калуђера, скинуо би капу и замолио да му покажу како треба читати. Кад 1795 г. неки Тршићаиин Гргуровић отвори школу у Лозници, отац одмах посла Вука, да се извеџба у читању часловца и у рачуну. У зао час брзо се јави куга, деца се разбегоше и школа се затвори, а родитељи пошљу Вука у манастир Троношу, да тамо настави науке. Јадне му беху науке кад ма настирски ^аци беху више слуге но ученици — с тога отац Вуков, чим за то сазнаде, узе га к себи, да бар пасе стоку своју. Да не би поборавпо шго је научио, отац набави Вуку неколико књижица, до којих могаше доћи, као на пр. књнге оновременога „песникаи Вићентија Ракића, као што су „ПћснБ историческа о жизни св. и праведнаго Алекша человЊа боЖ1'а“, „Жертва Авраамова“ и „Собес4дованш гр4шника сђ богоматерш, преведено сђ греческаго на сербскш лзбјктУ, за ТИМ М^СНЦОСЛОВЂ И ТрћбнИКЂ И Т. Д. Овако учено пастирче беше на дику целој околини. Вук знафаше погодити у којем је царству и које је године неки новац кован, у који дан пада какав празник, а свако писмо прочитати и написати. Жене га целиваху у руку као најотреситијег кмета, на слави и свадби беше му место поред свештеника, и Сулејман Алајбеговић, тршићки спахија, кад долажаше у село, узимаше га за писара и поред себе посађиваше га за софру. И ако Вук телом беше слабачак, родитељи му тешаху се народном изреком: дукат је мали, али више вр^ди од талира. Чувши да у Срему има српских школа, у којима се учи више него што су Часловац и Псалтир, Вук наваљиваше на оца, да га пусти. То беше 1804 г., кад плану први велики устанак српски.