Delo

ВУК СТЕФ. КАРАЏ1П! 449 Србија је, као најмоћнији и најугледнији представник Српства, остала велики дужник према Вуку. Док су други Словени и најпросвећенпји народи јевропски с поштовањем и дивл»ешем? многи мањи и са завишћу, узносили и ценили рад некадашњег козара, Србија за дуго време није за њ хтела знати, сметала му и кочила га, и ако Вук, тај неуморни посленик, у туђини, сиротињи н невољи, то није био заслужио. Он није доживео да види, како ће све неправде бити покајане, али ће у „рајском насељу“ његова душа весела бити, јер и школа и црква, држава и народ, наука и штампа—једном речи цео народ српски одаје пошту, каква је ретко коме одавана. И кад ми приступамо да читаоцима „Дела“ прикажемо жнвот и рад Вука Стеф. Карацића, истина у опћим потезима, само вршимо пуну пиетета дужност. Далеко је од нас помисао, да можемо дати и приближну слику Вукова жнвота, рада и последпца тога рада; за то се иште п више снаге н дужег времена, а п више грађе при руци. I Биографске цртнце Вук Караџић родио се у Тршнћу на Митров дан 1787. (26 окт.). Његови стари дођоше из Дробњака у Херцеговнни пре по столећа, баш после турско-аустрискога рата од 1737 до 1739, који се онако рђаво сврши за Аустријанце. За аустрнском војском, која дубоко беше продрла у српске земље наже, кад ова поче одступати, много нашега народа. Једни пребегоше преко Саве и Дунава, други за време те бежаније нспропадаше, а трећи се настанише близу Саве и Дунава, у земљама које беху скоро пусте због рата и чуме. Мефу овпм бегунцима беху и једни Караџићи, док други осташе у своме завнчају. — Пре Вука било је у његових родитеља, Стефана и Јегде, петоро деце, али им она помрла беху, па кад нм се нафе шесто, мушко чедо, мислећи да *су им вештице децу помориле, дадоше му име Вук јер на вука не смеју вештице. Вукови родитељи, простп и неписмени сељаци, жељаху да им син учн школу, како бп се могао запопити, али праве школе у оно време — крајем XVIII века — није бнло ни у целој Србији а камо ли у Тршићу. 0 ондашњој школп и