Delo

њега научио. Пазарујући у неком дућану, наиђе Вук на рпу латинских и немачких књига. Једну од ових, пошто их је прегледао (ЕЈпагЈ КонепШаћ е1пе аћепЈШеиегћсће Сге8сћ1сћ1е), Југовић изабра, да се Вук учи немачком, при чем је Вук чптао а Југовић му објашњавао што онај не би разумео. Једну од оних књига, некакву општу историју, преведе. У то време Карађорђе допусти Југовићу да отвори велику школу у Београду и даде му плату. И Вук ступи у школу: Југовић предаваше историју, земљопис и рачун. Али већ и Вук сам беше увидео да је прошло време учењу у школи, а при том га је и тешка болест (костобоља) опхрвала, те у зиму 1808. мораде отнћи у Тршић. Пуне две године тражио је лека, ишао у Нови Сад и у бање (у Мехадију, Будим), али сва мука узалуд; лева му се нога згрчн, те се даље свега живота служио штулом. * * Ношто се уверио, да његовој бољци нема помоћи, Вук се крајем 1810. године врати у Београд. Овде доби за учитеља београдске школе. Истина он се за ову службу није систематски спремао, али му је дадоше зато, што се међу ондашњим учевнијим и писменијим људима у Београду Вук одликоваше као најбољи зналац народнога језика. У то доба већ се доста трудио да што боље изучи народне говоре, зато је у свима приликама гледао да своје знање још више обогати. — 1811 год. би послан за царинскога секретара (ђумругцију) у Кладово; 1812. пак као комесар советски оде у Негогин славноме Хајдук-Вељку. Из Неготина ншао је неколнко пута у Видин к Мула-паши. 1813. г. налазимо га као среског старешину и суднју у Брзој Паланци. Нашавши се на другоме крају Србије, којн је наравно био у многом погледу за Вука интересан, како што се тиче језика, тако п народнога живота и обичаја, још је у Брзој Паланци Вук отпочео пажљиво слушати сељаке и чнм би чуо неку нову реч, одмах би је записивао, просто нз радозналости, не помшнљајући ни на какову научну уиотребу. Кад је 1813. г. отпочео онај злокобни рат Србије с Турцима, Вук је био са службом премештен у Београд, из кога је неколико пута