Delo

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ одлазио у унутрашњост, и баш кад се једном враћао с пута дозна да Турци продиру к Дунаву, те он брже боље пређе у Панчево, н не свративши у Београд. После одласка Карађорђева и других српских војвода у Аустрију 1813, за српски народ наступише тешки дани. Турци се стадоше крвнички светити раји, што се усудИла да покуша, стрести зулумћарски јарам. Ко је год могао, пребегао је преко Саве и Дунава с голом душом; међу бегунцима био је и Стефан, отац Вуков. Неко време помагао му је у Карловцима Лук. Мушицки. Вук пак упутио се у Беч, сам није знао, тпта ће од њега бити. Упознавшн се с издавачима и уредницима Српскпх Новнна Д. Давидовићем и Д. Фрушићем (Новине сербске из царствуЕ01цега града В1енне од августа 1813, мали 4°) одмах после одласка у Беч Вук написа чланчић у коме је описао пропаст Србпје. Чланак је написан у облику писма, упућепа Карафорђу, а простим говорним језиком, како је сам писац говорио. У ово време цензор свих српских штампаних књига беше Варт. (Јернеј) Копитар један од оснивача словеске филологије трудољубиви испитивач словенских старина и језика. Он цензурисаше и Српске Новпне. Видећи, како је ондашњи књижевни језик неурефен, безправила, Копитар је световао Давидовића и Фрушића, да издају новине на чистом народном језику и да напнш\т сриску граматнку. Али га ови не послушаше, које што нису знали, а које што су презирали тај говедарски п свињарскп језик, и наставише издавати новине на оној смеши црквенословенског , руског и српског језика, на славеносерпском, књпжевном језику српском. Необична простота н оригиналност језика , којим је наппсано Вуково писмо, привмче на њ Копптарову пажњу, те овај зажеле да се упозна с писцем. Овоје познанство Вуково с Копптаром било од пресуднога значаја за потоњу судбину Вукову, а необично корисно и плодоносно за српску књижевност. ^ чени Копитар1) имао је сплан утицај на сав потоњи рад даровитог Вука који беше одрастао у слободној природи и сеоској простоти. !) О жнвоту и раду овога за нас заслужнога Словенца гледаћемо да лонесемо опширнију слику. Уредништво.