Delo

460 Д Е Л 0 би се потрудило „да језик наш очисти од свега туфега, да утврди његова правила, и да нашијем књижевницнма, особито учитељима, списатељима и писарима покаже прави пут у овоме дјелу.“ За Вука је леп успех био, што је против овога предлога била незнатна мањнна —• три гласа и четврти .Тована Хаџића-Светића. 1848 год. цела се западна Јевропа поколеба, вали револуције запљуснуше и словепске земље: с једне стране аустрокатолички апсолутизам, с друге стране назовислободњачка маџарска обест изазваше аустриске Словене, да се састану у Прагу, у средини онога народа словенског, за који се мнслило да је за Словене изгубљен, а који је као феникс-тпца васкрсао из свога пепела. Панславистички покрет у словенским покрајинама данашње Аустро-угарске изазва знаменнти конгрес словенски у Прагу овегодине.Сазваше гагрофТун, П1афарик, Палацки, Љ. П1тур и др. за 31. мај. Скоро сва словенска племена у опсегу хабзбуршке монархије послаше делегате. И Вук је био један од учесника на том конгресу. Познати су резултати, да о њима не говоримо. Пошто се Вук стално настанио да живи у Бечу, он је само с времена на време одлазио у Србију и у српске земље у Аустрији, обично у лето или у пролеће, да себи тражи лека, јер је непрестано боловао. И пошто је дожпвео, да семе, што га је он бацио на српску њнву, почиње доносити обилан род, да се око њега склоии читава фаланга мдадих и одушевљених људи, који су, би се рекло, с мајчиним млеком посисали његову науку, он је могао мирне савести очекивати суд Вишњега. Бранко, Даничић, Јакшић, Јовановић, Ненадовић, Прерадовић и т. д. беху пера у перјаници његовој. — На Митровдан 1863 прославио је Вук педесетогодишњи јубилеј својег књпжевног рада. После јубилеја, по поруцп кнеза Михаила, путовао је у Црну Гору, и кад се с пута вратио, он је већ стао болест боловати, од које није могао наћи лека: 26. јануара 1864. г. отишао је Богу на истину, и над његовим гробом подигнут је био скроман белег с још скромнијим натписом: Вук Стеф. Караџић.