Delo

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ 461 Кад бисмо хтели потпуну слику Вукова живота изнети пред наше читаоце, ваљало би поклонити колику толику исту пажњу фактима унутрашњег и домаћег живота његова, колико спољашњем животу, јавном раду, тако рећи у душу му завирити, сасвим према захтевима сувремених обичаја литерарних. До душе, оваквим се удубљивањем у лични живот једнога радника може наћи пут за објашњење његових поступака, његових погледа на свет, алн се често пута наилази на такве ствари, које кваре онај идеални лик великих људи, који из даљине добивамо. Кад буде издана Вукова кореспонденција, свакако врло богато врело за проучавање живота и рада, моћи ће се добити нова слика, много потпуннја и рељефнија од ове, коју сада имамо; нама то за сада није могућно предузетн, зато се морамо задовољити мрвама. Споменули смо како је на својим путовањима Вук стекао знатан број добрих пријатеља и познаника. Из спискова његових писама за неколико година, што их је на разне стране п у разним приликама писао, човек се мора дивитп вредноћи Вуковој; међу тим није му ни могло бити друкчије, због жнвота у туђини, због начина издавања списа, а и због тешких прилика материјалннх, у којима се свега века свога находио. Ваљало му је псто тако одговорити или писати марљивим скупљачима и растурачима својих списа, као год својим пријатељпма, који су му слалп разноврстан материјал етнографски, а није смео заборавити ни своје многе добротворе, којн су га материјално помагали: за ово кнезу Милошу и сину му Миханлу, руској влади п влади уставобранитељској , Јовану Гавриловићу, српској општинп у Трсту и многима другима нека је велпка хвала. Истина позивали су Вука пријатељи да дофе у Србију, где ће му се дати достојно место у служби државној, али право је имао Вук што је сиротињу и кунаторење претпоставио саветничкоме месту, јер је знао да он у Србији не би могао, због културних и друштвених прилика, далеко од учених центара, без друштва учених људи, ни трећи део, нарочито не онако, као што је он умео, ураднти. Кад ни данас, после толпко времена напредоваша, за озбиљан рад на науци, као што се зна, нема погодаба, онолпко, колико би требало да их је, за цело је некада још горе било-