Delo

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ 475 писима и у засебним делима често находимо чланке, белешке и разноврсну грађу. Међутим је велика разлика између начина рада у нас и у других народа јевропских: јер у ових пмају читава друштва, стручни органи, који с методичноихКу и с извесним планом приступају своме послу. У тим се средиштима, као у каквим ризницама, истина, нагомилава, али и разрафује, па онда комааративно и историски проучава. У овоме смо погледу изостали не само нза других културних несродних нам народа, па иза словенске нам браће Чеха. Пољака и Руса, него, рекли бисмо, иза Бугара — и ако се у нас пре овај посао почео радити, шта више и боље но на другнм местима. Сенку 11(1, XV 1§1а, многобројни руски часописи за етнографију па и бугарски „Сборник за народни умотворенил “ и т. д. немају у нас својих другара. Надати је се да Ке Југослов. Академија својим „РоМопзИскЈт 2Когп1кот“ а наша Академија „Етнографским Зборникоми испунити осетну празнпну у нашој етнографској литератури, и ако прештампавање већ публпковане грађе не обећава много користи за науку. Ео1к1оге од некога се времена у многим јевропским земљама зове све оно, што чини спољашњи и унутарњи живот народни у најразноврснијим правцима: ово енглеско име за етнографске студије Немцн преводе речју УоИсбкипЈе, „науком о народу.“ Народне умотворине (гатке и бајке, песме, загонетке н пословице, народнн хумор н философија) језик као огледало народнога мишљења и суђења, музика, народне игре н забаве одраслих и деце; веровање и празноверице, обичаји, живот у кући н ван куће, рад у кући и у пољу, правни погледи и народно суђење, народна медицина, народна техника и уметност — то је предмет ове науке о народу, 1о1к1оге-а. Још од нежног детињства познатн смо сви с 1о1к1оге-ом, без обзира на сталеж коме припадамо, на образовање које смо добилн; нас су у колевци дечјом песмом успављивали, а причама забављали да не задремамо; колико се народних песама чује п онде, где се и не слути; а како се држе празноверице и у вишим слојевима друштвеним, доста је споменутп веровање у несрећан дан, у број 13, и т. д. А познато је како се лако и пријатно читају народне ствари, и