Delo

Д Е Л. 0 474 колики народ грчки. Волфово мишљење, које прихватише кла сички филолози немачки Бек, Ботфр. Херман, Лахман, имафаше такву и толику вредност зато, што створи појам о органском развитку исторнских појава, и нарочито, што се тада први пут јави мишљење, које и сада у науци влада. Ова се мисао о историском развитку све више развијала, тако да је у почетку овога века у фнлолошко-историским наукама наступио читав преображај, а нова крнтичка анализа нафе примену и у другим областима псторискога знања. Таква су истраживања Фихтеа, Шелинга, Шлајермахера на пољу религије; Јакова Грима, Ф. Бопа, Вилх. Хумболта, Ласена на пољу лингвистике; Ајхорна, Савињи-а, Рудорфа у правима; Нибура, ОтФрида Милера, Шлосера — у историји. С Бопом и Ј. Гримом отпочиње нова наука — упоредна и историска наука о језику, која се после разграна у многе велике групе. Први пут се тада језик поче узпмати као историски органнзам, којн се развно према одрефеним законима, у својим облицнма и у материјалу сачувао трагове — сведоке разних ступњева у развитку, из најдавније ирошлостп до наших дана, сачувао трагове некадашњега мишљења, погледа на свет. некадашњега живота, митологије. Готово без претходника, којп бп му пут прокрчили, Боп је створио ком паративну лингвистику, и с непобитном очигледношћу доказао саставом и језиковном графом исто порекло велике породице индојевропских језика и народа, од Исланда до Бенгалског залива растурених. Можда је историска школа и у етнографијн и у лингвистици направила доста погрешака, које су с временом падале у очи потоњим испитивачима, али су њени резултати били врло значајни и од огромних последица, као што сведочп полет нацпоналних наука у наше доба. * * * X нас су осим Вука многи сабирали народне умотворине описииали народни живот, обичаје, друштвене и економске прилике, али овде још нема свесног, систематичнога рада. Много се материјала етнографског публнкује и сада: у часо-