Delo

484 Д к л о =_ 4. Живот и обичаји. И на овоме је пољу Вук потоњим нараштајима оставио одрешене руке. Не само што је радио на проучавању народнога жнвота и обичаја, него је желео и да се они очувају, па је према онима, који су протнв народних обичаја викали, био врло оштар. Корећи Милована Видаковића, што се онако грдно грешио о народне обнчаје, он у својој рецензијц највећега романа Видаковићева „Љубомира у Елисиуму“ исказа ове карактерне речн за Вуково гледиште: „1Пта ли му смета, што Србљи по обичају славе свеца — крсно име — и веселе се уз месојеђе и играју? Вид’ла жаба гдје се коњи кују, па ц она днгла ногу. Тако и наш Љубомир ваљада је чуо гдје Доситеј и Рељковиб, (и јошт гдјекоји) вичу на обичаје народне, а ннје знао расудити, да су они у том сви лудовали Код свакога су народа најсветије ове три ствари: Закон, језик и обичајн: тим се народи један с другим рођакају, и један од другог разликују. Како народ изгуби те три светиње, он изгуби и своје име. Но ајде да речмо, да ми не бисмо изгубили нашег имена, ако би и оставили наше старе обичаје, али нека нам каже Лзубомир (ге«р. Видаковић): Ј) шта бнсмо добили с тим? 2) Кад би народ престао свадбовати, славити свеца, веселити се и играти; о Божићу ложити бадњаке, простирати сламу, мијесити чесницу, полазити се н посипати житом, и мирбожати се; уз месојеђе играти се ноћу прстена п љуљати се уз бијелу недјељу, о Цвијетима ићи на ранило и пјевати: о Васкрсенију туцати се црвеним и шареним јајима, купати се о Ђурђеву дне у селену; брати ивањско цвијеће и вити внјенце од њега; ићи по намастирима, држати завјетине и носити крсте и литије; чувати бабине“ и т. д. Свакако велики послови око утврфивања своје реформе, који су му одузели много драгоценог времена, утрошена на борбу с неиријатељима, не дадоше му да развије сву своју снагу. Вук је у своме „Српском Рјечнику,“ '1818.,21852., под појединим ре" чима изнео чнтаве описе народнога веровања, обичаје Срба „сва три закона“, за тим у „Ковчежићу“ I у Бечу 1849., а у већој половинн књиге описао народни живот у Рисну, при чем се особито користио помоћу попа Вука Поповића. Овде су описани свадбени и погребни обичаји рншњански, наведене су и на-