Delo

510 Б Е Д Е Ш К Е стави започети посао, а то је А. А. III а хм а т о в, један од млађих, одличних посленика Н1 руској науди, ученик. Ф. Т. Ф о рт унатова. Свакако по иницнјативи новога редактора Академија је одлучила да прошири програм, на којем је основан први део Овај ће постунак, вредан сваке хвале, од много користи бити руском језпку књижевном. Пошто у кљижевним делима, која се баве ониеивањем живота и рада сеоскога становништва, исто тако у етнограФСким пословима, има много народних речи, — нашло се за добро да се те речи унесу у речник. Исто тако одлучено је да се у ново издање речника уне. у и оне народне речи, које у штампи нису биле употребљаване, а које се често чују, те да се н.има обогати књижевни језик. Тако ће, дакле, у новом издању рускога академискога речникн књижевнога језика и народни елвменат наћи достојно место. У 1К96 години припремала се гра!,а за речник, исписиване су речи пз књнжевннх дела, из споменика народне књижевности (усмене), нарочито пз етнографских зборника п „Губерниских Вједомости.* Доста је гра^е сабрано и у архиву Импер. ГеограФич. Обшества; а ирегледрм архивних рукописа нарочито је се могло да се контролипК? већ н\ бликованн материјал у А к а д е м. покрајинским р е ч н и ц имаиуДаљеву р е ч н и к у. Толнко је сабрано матернјала , да се од јануара ове године веН пристунило даљој изради речника од слова Е. (в. стр. 100.—161. цитов. II зв 4 с т 1 П). „Подм.1адак.и Тако ће се звати лист који покреће г. Момчило Иванић нроФ. 1. беог. гим. Почеће излазити од 1. октобра. Намењен је средње-школској омладнни. Нзлази 3. пут месечно. Стаје 8 динара на годину. Кад добијемо првиброј о н.ему ћемо вшпе проговорити. Јоснп Шлезингер. — У неколико бројева овогодишњега „Вијенца“ изашла је расправа Фр. Ш. Кухача „Јоз1р 81е2№&ег. Рг\т 8грбк1 каре1п1к кпјагетзке §аг<1еи; у љој нам приказа Шлезпнгера и као уметника и као човека и родољуба. Нма неколико података о музичким и политичким приликама у Србији онога времена. Расправа ова и посебице је оштампана у књнжицу, која стаје 60 новчића. Може се добитп и у књижарници Мите Стајића \г Београду. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Т Академик Т. II. Буслајев. — 31. јулија у 11 час. у вече, преминуо је у селу Љубљиву близу Москве редовни академик Царске Академпје наука, пслужени проФесср и почаснп члан Московскога университета Теодор ПвановиК. Буслајев. Он је надалеко познат као одличан испитпвач рускога језика, народне поезије, старе руске књижевности и старе руске уметностп. Цео је живот био посветио проучавању народне прошлости, и V овој области заузимао је једно од највиднијих места, он се и јавио као главни представник новога покрета у етнографским и филолошким истраживањима, који поче у 50-тим годинама. Буслајев се родио 13. апр. 1818. г. у Керенску, у Пензенској губернији , где му је отац био мали чиновник окружнога суда Оца је рано изгубио и прожнвео је детињство у Пензи. Упочетку се о његову образовању бринула мати му, за тим Је учио у нензенској гимназијн, у којој му је неко време био учител. Бјељински. Ио свршетку гимназиских наука, Б)слајев се уписа 1834. г. у Моековски университет , и то у исгорискофнлолошки Факултет (онда „словенски“Л Својом даровитошћу и марљивошћу у университету скренуо је на се пажњу грОФа С. Г. Строганова, који је у то време био попечитељ Московскога университета. По завршетку универ. итетских < тудија Буслајев би постављен за учнтеља II московске гимназије, ну друге године остави ову службу и прими" позив гроФа Строганова да путује с њнм у иностранство као домзћи учитсл. деце гроФове. Био је доста незгодан положај његов као домаћега учитеља, али се то све губило нрема лепој пажњи , коју је гроФ С т р о г а н о в показивао младом педагогу. Омај је пут у иностранство дао могућности иокојноме научнику да изучава ризнице наука и умстности у Италији, у ко јој је погланито провео све време на том путу. У иностранству Буслајев је остао две године. А ношто се вратио, 1841. г. добио је место учител.а у III московској гимназији ц у скоро сјајно дебитовао као писац и књижевник на литерарном пољу. Силан је утисак учинила црва књига нок Буслајева: „О иредавању матерњега језика“ (1844 М.ј. Писац је желео да прошири наставу матерњега језика у гнмназијама према захтевима Филологије и тај мујезадатак пошао, не може бити боље , за руком. При том се служио у исиитивању рускога језика компаративном лингвистиком и историском методом; у св>'ј је рад унео читав низ самосталних проучавања и напомена о особинама, садржају и историскоЈ судбини рускога језика. Јануара 1847. Буслајева позову да, као ванредни наставник, предаје у Московском университету упоредну граматику и историју рускога језика. и тако је постао помагач проФесору Шевирјеву и Давидов у. Годину дана после тога бранио је диеертацију за учени степен магиетра, којој је за пре .мет изабрао „У т и цај х р и шћ а нства на словенски." Овај рад, према своме археолошком или културноме карактеру, није био чисто лингвистички, али је ипак био један од најзнатнијих огледа исторцје језика, коју је, како в>јли Котљаревс к и, писац узимао не толико Формално, колико у свезп са самим животом и историјом народном. Ова је дисертација била по ре1