Delo
48
=
= Л к .1 о део6у имовпне баш и за живота очева. — Значајна је црта да отац при деоби узима раван део са својим синовима. б., После смрти очеве ствари иду у инокосној породици. као н у задрузи: све остаје т б1а4и цио, само ако браћа, као што V опште бива, остану у заједници, из које још за живота очева могаху изаћи. — По смрти очевој само се старешнна мења, ако је отац управљао заједницом до смрти, у противном случају никакве промене нема.“ После излагања ових факта умесно примећује др Богишић, да се то исто може констатовати и у другим земљама, у којима живе Срби и Хрвати. И доиста сви српски правници, који су у селу рођени, знају да све тако бива п у Србији, а често о томе имају доказа у судским актима, у споровима о наследству, где се често браћа споре око онога дела имовине, који је оцу припао, кад се са својим синовима делио, узевши себи раван део. У једноме спору који недавно беше на расправи пред апелационим судом у Београду1), једна од парничних страна беше поднела за доказ против друге уговор о усиновљењу. По једној тачци тога уговора, поочим се између осталога и овако обвезао према посинку: „Кад дорасте за женидбу, ја ћу га оженити. Но ако се наше жене, помајка и снаха, буду свафале, као што је обичај у нас, вели се даље у уговору усиновљења — ја ћу га оделити од себе и даћу му иоловину мојега имања.“ Ово начело да син илп усињеник пма раван део с оцем или поочимом за живота очева или поочимова, што служи као доказ, да се и у инокосној породици имовина сматра као породична, с којим ни отац ни поочим не могу неограничено располагати, наплазимо и V далекој старини. У акту од 4. септембра 1434,* 2) којим монах Саватије усињује попа Богдана вели се: „Нека је знано свакоме човеку ово, како ја монах Саватије примих к себи попа Богдана у синовље име, и дадох му аоловину моје баштине, да ју он има и његово дете и унуче и род ио роду у баштину довека по закону града ’) Спор Жике МаринковиКа против Иетка ПавловиКа, расправл>ен пресудон књажевач. првост. суда од 11 априлр 1895 N0 4261 (Акта апелационог суда под N0 898. од 16 марта 1896). 2) Споменик III Српске Краљевске Академије стр. 51. (Београд 1890).