Delo

КРАТАК НРЕГЛ.ЕД 49 Новога Брда И да је проклет од Бога, ко ово погвори што ја дадох и записах попу Богдану пред сведоцима, до мојв смрти аоловину, а ао мојој смрти божјв и његово све “ Оба ова примера један из садашњег правног живота у Орбији, а други из прве половине XV века, подударајући се свему, потврђују у поменутој расправи истакнуту мисао, да у народном животу влада једно исто начело , начело колективности и у једном и у другом облику наше сеоске породице, и да разлпковање задружне од инокосне породице није нн од какве важностп с правнога, гледишта, пошто имје прнрода једнака. него да је та разлика чисто економна; јер народ под задружном породицом разуме ону, у коју има доста раднпх руку, док као инокосну сматра ону породицу, у којој их је мало. Важно је напоменути, што је др Богишић такође констатовао, да у народном језику нема именица, којом би се разликовала једна породица од друге. Народ се служи придевом, кад хоће да означп да ли у породици има довољно или мало радника. А у томе је један од доказа. да народ у правном погледу не чини разлику између једне ц друге врсте породице, као што то чине правници и законодавство. Пошто смо се упознали и са природом пнокосне породнце по неписаном праву, којега се народ држи, на реду је да виднмо, како наш Нрађ. Законик сматра ову породицу, и какав јој значај даје у својим наређењима. Приступајући расправи тога питања, напоменућемо пре свега, да су и наши судовн имали потребу , у споровима о имовинским односима азмеђу оца и сина и у неким тачкама у аогледу наследнога арава , да се начелно о томе изјасне. Питање се сводило на то, има лп задруге између оца и спна, и од потврдног или негативног одговора на њ зависило је, у коме ће аравцу расправити појављани спор. И што је особито важно за стање нашега законодавства, ни одлуке највишега суда у овом погледу нпст једнообразне: у неким спорним случајевима решавано је да између оца и снна постоји задруга, а у другима да не иостоји1). Као што се из овога види, неке 1) Више одлука ц у једном и у другом смислу штампано је у Стев. Максимовића „Новој Збирци начелних одлука одељења и општих седница Касац, Суда* I и II Дело XV 4