Delo

50 Д Е Л 0 судије теже да прописе закона о инокосној породици прилагоде и приближе пародном схватању о овом породичном облику, другим речима, да јој признаду истоветну природу, какву има и задруга, док на против други, одричући јој ту квалификацију, стављају је у ред варошких породица европских, у којима, као што је познато, отац је једини субјект свију имаовпнскнх права у породици. Које је правилније од ова два мишљења са законскога гледишта ? Заступници и једнога и другога мишљења позивају се на једне исте прописе закона, на име на § §. 121 и 507 Граф. Законика, од којих први прописује: „што год деца под родитељском влашћу и њиховим управљањем прибаве, то родитељима својим прибављајуа; а у другом се садржи дефиниција задруге, по којој „задруга је онде, где је смеса заједничког живота и имања свезом сродства или усвојењем по природи основана и утврђена.“ По томе они , који заступају мишљење да између оца и сина нема задруге, налазе , да по првом пропису закона, деца немајући своје имовине, која је поред сродства и заједничког живота, по другом пропису законском, нуждан услов за појам задруге , не састављају задругу са својим оцем док други, који су противног мишљења, узимају, да се првн пропис закона односи само на малолетну децу, позпвајући се при том н на § 123 Гра^. Законика, по коме деца могу имати и своје засебне имовине, коју својим трудом прибаве. Ма да признајемо да друго мишљење више одговара при роди наше породице, ми се ипак морамо, кад је реч о духу закона, придружити првоме мишљењу. Присталице другога мишљења заборављају, да се изједначење инокосне сеоске породице са варошком породицом западних народа врло јасно огледа у § 58 Граф. Законика, по коме „задруге у прпзрењу спољннх одношаја сматрају се као једно лице морално“; јер да је закон хтео да призна нстн значај о инокосној породици, он бп то п учинпо, а не би у последњем одељку наведенога § 50«. нзречно напомињао, како се „задруга зове и задружна кућа за разлику од инокосне“. Наше мишљене потврфује се (Иожаревац, 1894. и 1895.), и у епису А. С. Јовановића, Историјски развитак Сриске Задруге (Београд 1896).