Delo

69 ЈУНАК НАШНХ ДАНА — Драге воље ! Биће ми мило !... То бнх већ и до сад урадио, али, ето, покојни Слава... Он ми је био један од најбол>их другова ! .. — Јест, јест ! Разумем! Хвала вам , што сте се и нас сетили Светина се гурала те се морадоше поздравити и растати. Стојшић оде тражити своје колеге а Сретен гледаше где ће своје другове видети. Чуо је шапат око себе: — То је!... — Ала је леп човек ! — Прави мушки лик! — Ала изговори!... То му је годило, али се не осврте да види ко то говори, него се упути Милану који му, на капији црквеној, руком махаше. — Нећу да ти ласкам ~ рече Милан ухвативши га под руку — али ти морам рећи: хвала! Све си занео!... Председник министарстваје плакао; министар иностраних дела гледао те је нетренимице. Овај мудрац, који све иронише, гледао те је озбиљно !„ А сад, молим те, уступи ми твоју беседу да је печатам у мојим новинама. Спремам нарочит извештај са полреба. — Ево — рече Сретен и извади рукопис из џепа па му га даде. — Хвала !... Спровод се упути гробљу. Он је ишао с друговима, озбиљно, скромно, као каква велика девојка... На гробљу га стари Стеван замоли да с њима кући пође. — Синко, хвала ти ! Твоје речи ми мало тугу разгалише!... Хајдемо до куће!... Опрости. али си ми од данас као нешто рођено... Било је скоро пола ноћи кад се вратио у свој стан. Задовољно се спусти на диван и рече: — Освојих Троју !