Delo

ЈУНАК НАШПХ ДАНА 71 И сама кујна претрпила је, управо отрпила је, извесне допуне: велико огњиште ноче замењивати «шпархерт>>; о зидовима, жуНкастом бојом обојеним, висиле су бакарне тепсије, али поред њих и модерни цплекови”; на полицама поред бакарних саханова беху и порцелански тањири и земљене чиније. Почело се модерно и за столовима јеети. Свако чењаде имало је свој тањир, нож, виљушку, убрус за брисање уста; сматрало се већ као „неваспитаноет” јести прстима што је страшно мучило старнје. који не бе*у од малена привикнути на то, и који остајаху гладни код толиког ручка јер не смеђаху пловчије или пилеће крило , или друди који део у руке узети и зубима очистити и кост исисати. Шта је и шта пута ио који старина узвикнуо: — Нема ту ништа док ја мало и прсте не лазнем ! Па баци и нож и вил.ушку, што га узалуд знојише, те докопа рукама залогај који му годи. Па онда, и само васпитање пође некако другим путем. Поздрав: «Помаже Бог!" изгледаше им некако простачки; чинило им се и Финије, и госпоственије и боље: «добар дан !” Кад се каже: добро јутро ! добро вече ! — За што да се не каже и добар дан ! Деца, разуме се васнитана деца, не називаху Бога нпком, али поздрављаху својим поздравом. «љубим руке!” Онда у опхођењу међусобном посташе некп нови изрази. — Како је госпоја ? — „Хвала на гштању”, добро. — Ја сам јој се јуче надала — аИзвините'’, нешто је глава болела. — Па хоће ли бар данас доћи ? — Мислим да хоће. — Па ((Заповедајте” и ви с њом! — С драге воље, само ако будем могао ! „Добар апетит!>> — «На исти начин !и Обично се куће везиваху из дворишта капиџицима. Из дворишта у двориште могао си проћи сву улицу кроз капиџике, а да нигде на улицу не изидеш. Ту се обично коне свако јутро дозиваху: — Добро јутро!