Delo

САОПШТАВА ИХ И НАМЕЊУЈЕ РОДИТЕ^ЉИМА ОРЕТЕН 8. Ан^ео или — сатана. У своме отпочетом а недовршеном „Фаусту“ признаје Лесинг као најбржег онога духа из пакла, који сехвастада је хитар као — прелаз од добра ка злу. Ова ми мисао падне увек на ум, кад год видпм Катиду, десетогодпшљу ћерчицу једнога мога суседа. Стотину пута сам посматрао ово љупко девојче и увек сам се дпвпо његовој појавн. Као да гледам најлеппш ружпн пупољак, који се носле мајске кише стане нагло развпјати, а који је сав саздан од самог сјаја и мириса — тако ми је нзгледало ово дете. И држање, и покрети, п говор, и поглед, све је издавало ову заносну плавојчнцу за оличену мплокрвност, благост, мекост срца. Да сам неснпк, бих се, можда, дрзнуо да ово мило створење назовем зраком месечевом. Па ипак је с времена на време забрујао по некп храпав тон кроз срце и душу овога анђеоскога детета. С онпм истим обичним, тихим и ведрим изразом лица, којп јој је увек ванредно лепо пристојао, чинила је по некада Катпца, сасвим противно свом свакидањем расположењу, најружннје свирепости, како према другарнцама тако и ирема животињама. Она је по некад бнла у стању да сатима мучи какву муху иди какву бубицу, с таквом ревношћу и стаквом нреданошћу послу, како се то нначе ретко дешава, и да ужива у трзању онога осакаћеног створа, који је по некад већ био на издисају. Да немилоср/гто злоставља мачку или красно материно кученце, чинило се да јој је највећа наслада, А није бивало ретко, кад се је измнцала испред материних очнју па ншла суседу месару те, тапшући рукама н клицајући од задовољства, посматрала га како коље којега брава.