Delo

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 81 II док је ово чудновато девојче могло ладнокрвно вршнти какво ружно немнлосрђе или гледати како га други врше, страсно је јецалог кад му је причано о каквом болном детету, о сиротпњском јаду, о свирепостима других људи. А и то је чудновато овде, што ово девојче иосле свршеног дела чини се да нема јасне свести о злој страни свога поступка, те с тога сматра све опомене, све претње и казне као неправду и увреду. Чудновато је и то што се не опажа у овог детета никаква трага од каква год кајања или грозе — а све на вељу жалост њених добрих родитеља, који и делом и речју показују најнежније саосећање према сиротпњи, немоћнима и онима који у чем год пате. Човек се мора овде и нехотице запитати: откуд ова чудноватасмеша од анђеоске дражести и вампирске подмуклости ? Какова је то ћуд природина саздала ово створење од анђеоске милокрвности и сатанске ругобе ? Каква ли ће девојка, мати и жена изићи од овога детета ? Зар нема никаквих средстава којииа би се могло статп на суирот оној црној судбини, ко.ју је, кањда, природа наменила овом детету? Ко да спасе, ко> да помогне?

* * * Т Оваква једна слика налази се у књижици ,Загонетне дечје природе“ ОД Густава Сигерта') Пнсац ове сличице прекпда овде евоју забелешку. Али, она је толико ннтересантна и толико се из ње може извести поуке, да је права штета не продужити је. У питањима, пак. на крају ове забелешке писац њен је сам оставио тако згодан кончић за надовезпвање даљег бележења, да би била грехота то не учпнпти. II ја узпмам слободу да покушам, те; да наставим то бележење опде где је он прекинуо. * Нема сумње да ће многоме читатељу одмах пасти у очп она чудновата противност у особинама овога детета: с једне стране анђеоска благост, с друге, опег, сатанска иакост. И нема сумње да ће се многп чнталац и сам запитати, као и нисац горње забелешке што чинн: Откуда ова. чудновата смеша ? Али, ма колнко да ова противност, управо противположеност, у особинама једног и истог људског створења изгледа на први мах чудновата па чак н неверовагна, опет она није непрпродпа. Чудновато нам овде ?) Рго Меша Изсће КхпДезпа^игеп. Епхе 81шПе Гиг 8сћи1е ип<1 Наиб \оп 6 и 8 1; а V 8 х е & е г 1. Цехргх^, 1889. 16*, етр. 80. Дедо XIV 6