Delo

420 Д е л о _ _ — Зар си био увпјек код мене? запитах тио. — Јесам... Био си плахо хаста... Долазили суихећими... Веле: да си им о некакво запаленије... Ама фала Богу сад се не треба бојат’. Веле: све је прошло и сад само да се чуваш... •-' Дакле био сам болестан, јако болестан. Хтио сам и опет да устанем, али нијесам могао. Изнемогао сам сасвим. Отац нзафе из собе и нареди да ми донесу чорбе. II донијели су, али нијесам могао да једем. За љубав оцу сркнуо сам два три пута, али ми је и то било грко као пелен... — Једи још, — нуди ме он — Не могу. — Ама једи! - Гладан си. — Не могу никако. У исти час осјетио сам, како ми се сан спушћа на очи. Захвалио сам се и заспао. Кажу: да сам дуго и слатко спавао. Након тога, почео сам се мало по мало опорављати и сад већ могу ходати, ма да још не смијем нз собе. Право да ти кажем, ја се не радујем толико жпвоту. Готово бих волно да сам у болести умро, па се тако опростио од свпх даљњих невол>а и мука. . А и нашто ће ми оваки живот ? Шта могу ? Куд могу ? Остаиљен сам од најмилијих, а камо лн да ие будем остављен од других, особито од онпх , који ме никада нијесу најпријатељскије гледалн. Моји душмапп сад ће се радовати! Нисто као да их гледам: идем ја на прплпку, чаршијом, а они ме иодругљиво гледају н исмејавају ме... И то ће ми кашње загорчати живот и због тога жалим, што сам оздравио. Сиромах мој отац! .. Он се сада радује н веселн, што сам жив. а не зна, како ли је мени. Ца ипак! Ипак рад сам да живим! Рад сам да се још мало борим са свима незгодама, на пх, можда н побиједити могу. Наћи ће се опет неко, ко ће ми прнјатељски пружити руку... А ко ?. О томе сада ни размишљати нећу .. Једнако ћу се боритп н борнтн, па на.вда ћо нматн очн да увиде, да сам на ир >вом иуту. . Ако не внде сада, внднће доцније и, може бити, да ће ме тада свм иоштовати, као шго ме сада презиру.