Delo

АУСТРО-УГАРСКА II ЊЕНИ НАРОДИ 433 ски кувар закоље сваки дан рајског вепра, искува га у рајском казану и поједу га, другог дана је вепар и опет живичио... Тако исто има рајска коза Хајдрун, из чијих вимена непрестано тече најдивнија течност — мет. Боже мој! насиље је онда било на дневном реду, а није чудо, што је насиљем створено небо и земља, море и брда, па, напослетку и рај. Него су рајски вепар и рајска коза заиста занимљиве ствари. 8ар то није лепо имати некога, од кога се може користити данас као сутра?! То благо неможе пружити ни земаљски род, ни овца, ни крава, јер оне се поједу, па не з^скршавају. Али нешто налик на небеску козу Хајдруну и небеског вепра Серимнира, пружа — роб. А пружа напослетку подјармљен народ , који је неисцрпљивији п од саме козе Хајдруне. . И доиста Германи су од памтивека имали робове. Сви немачки нсторици од реда признају, да у већем и грознијем облику није нигде ропство постојало, но код Германа. У старој Германији бпла је већа половина , роб , и то роб \' пуном смислу речн... • Ово је чињеница коју смо хтели да забележимо. А сад да речемо коју поближе о постанку Аустрије. Намн није нознато. да су историчарн довољно испитивали ону мисао, која је руководила Карла Великог, кад је стварао малену Аустрију. А познавање ондашњих прнлнка и један поглед на карту средње Европе довољан је, па да покаже ту мисао у пуној јасности. Та је мисао наперена била против Словена и њнхова напретка. Та је мисао наперена била против стварања велпке словенске државе. Та је мисао хтела да измени Словене с немштином п стави га у службу немштине. А мисао та ослањала се на начелу: „цеаај аа владај!“ Код Словена, налазимо још одмах на почетку сасвим друкчију веру, нарав н обичаје. У њих је на место ропства развијено гостопримство- Они би најрадије братски са свима, п тек тада, кад виде где их напада груба сила, прекипи пм н онда дабогме, чувај нх се. Словени су у 7. веку имали велику, силну државу, која је допирала западно до штирских и коринктих Алпа а источпо до Карпата. То беше доба њихова јединства, но доцније Дело XVI 28