Delo

Д Е Л 0 434 се распачаше у мање племенске државице. које су бпле свака за себе и незавпсне. Племенске везе н тежње у Словена, беху */ %Ј јаче, од тежње за великом заједннцом. Сасвпм прпродно! Ко хоће да живи слободно, мирно, тај тражи заједницу најблнжих; тек освајачке тежње гоне поједина племена у савез. Или напослетку страх, да онако поцепанн не постану жртва јачега. Али се Словени нису бојали. Онн су напредовали и у својој распачаностн. Кад су пх почели узнемирпвати Аварн, Словени их иотнскоше те се настанитие у данашњој горњој и доњој Аустрији, Штирској, Корушкој Крајинп. Карло Велнки тражио је за своје Германе обећану небеску козу Хајдруну, што јој вимена никад не усишу. И поглед му се заустави на интоме, вредне Словене. Он је познавао Словене скроз, јер је имао млого посла са њнма. Он се борио против њих мачем у руци, а био им је и савезник. Та колико је пути нападао Нехе и Моравце, па се увек враћао, крвавом главом. Асн је миого боље пролазио са Словенима: који су живели у данашњој Аустрији, ШтИрској Корушкој, Крајини. С њима се борио заједнички против Авара, који су као бујнца продирали и пустошили. Па је склапао савез и са Словенима, који су живели даље северно и псточно, јер су заједнички патили од Саксоиаца. На крају 8 века. почели су Авари и опет да пустоше п продиру на запад, али су их Карло Велики и његовп „савезници“ љуто разбили н одгоннли до Тисе. Многа је земља онда остала пуста , многа племена словенска проређена. ^ томе времену поннче у глави Карла Велнког план. да створи — Аустрију. Словени су заузели били своја стара месга: Крајну (долазп од „крај“, граница) ћорушку, Штирску. (Штирска се звала „вендска“ граница иа је после добила назив од грофа Штира) п све даље до Чешке и Моравске. На оној дугачкој линнји од Крајне, Корушке, Штпрске, ка Чешкој и Моравској стоји Доња Аустрија. То место на коме је понпкла Аустрија била је до тада словенска копча, а Карло Велики створн од ње: клин у словенско месо. Он није •освајао, та после оних аварских ратова био је слаб, али је