Delo

I ЈУНАК НАШИХ ДАНА — ДРУШТВЕНИ РОМАН — НАСТАВАК Л XVIII Сретену пође све за руком. Служба и дужност водише га у све друштвене слојеве, и свуд су га дочекивали жељно, с надом као да им доноси Божјм благослов. А он је свуд ишао с отвореним очима, ироучавао је не само болесне него и здраве. Ни једна ситница није измакла оку његовом а све што је запазио записивао је у свој дневник, који с дана аа дан постајаше све интереснији. Имањв је продао па је лепо наместио своју куКицу да му је сваки морао позавидети ко је у њу укорачио. Кад је све уредио и удесио, он нозва свога газду, господара Петровића и овај погледавши свуд око себе рече: — Алал ти вера, г. докторе! Пра во веле људи: залуду и зачина кад није начина! Ово је моја кућа; ја имам више пара од тебе, али оваку згоду не бих умео себи начннити. Сретен се смешкао. Међу друговима беше први. Његова се јела свуда, јела се не питајући је ли горка или слатка. Образовао је друштво гимнастичара и он, разуме се, беше први и најбољи. За тим од нстог друштва створи и друштво стрелаца. Оно друштво што се на пиву код Коларца састајало, поста као неки литерарни круг који поче критиком давати правац књшкевности и умет-